Anamarija Nikoletić: Gume na Mesecu i frizura kraljice Amidale

Anamarija Nikoletić, učenica Matematičke gimnazije, je bila deo tima koji je osvojio prvu nagradu na Međuregionalnom hemijskom turniru na Hemijskom fakultetu univerziteta Lomonosov u Moskvi, održanog od 4. do 6. februara.
Sa Anamarijom pričamo o takmičenju, hemičarima iz ostalih država, njenim planovima za budućnost, našem školstvu…

12669869_1274672129226058_1949319679_o

1. Kako si počela da se interesuješ za hemiju?
Hemiju sam zavolela još u sedmom razredu osnovne škole. Za to je najviše zaslužna moja nastavnica hemije koja ju je učinila vrlo zanimljivom i bila voljna da me malo detaljnije uvede u nju.

2. Čime se još baviš? Imaš li neke hobije?
U slobodno vreme najviše izlazim sa svojim društvom. Volim da crtam i klizam, a bavim se i fotografijom. Hemijom se malo detaljnije bavim u Istraživačkoj stanici Petnica gde sam na seminaru hemije već tri godine i gde ove godine planiram da realizujem svoj projekat.
DSC_0271
3. Na takmičenju u Moskvi tvoj tim ostvario je zavidne rezultate. Od čega se sastojalo takmičenje i kako ste se pripremali za njega?
Na temu “Hemija i kosmos” su organizatori zadali 16 zadataka koje je trebalo da rešimo. Pošto smo kao strana država učestvovali u vanrednom krugu, trebalo je da pošaljemo jedno rešenje zadatka u izboru u formi prezentacije i rada. Odabrali smo 13. zadatak gde se tražilo da izmislimo gel za kosu koji bi koristila kraljica Amidala iz filma “Ratovi zvezda” kako bi njena kosa ostala oblikovana u uslovima na svim planetama. Plasirali smo se u završni krug takmičenja u Moskvi sa još 19 ekipa u vanrednom krugu gde smo po broju poena bili peti.
Na takmičenju se ekipe dele u sekcije sa po 4 ekipe. Svaka ekipa u jednoj rundi prolazi tačno jednu ulogu: izveštač zadatka, oponent zadatka protivničke ekipe, recenzent koji ocenjuje rad istraživača i oponenta i publika koja u opštoj diskusiji postavlja pitanja. Ukupno je bilo 4 runde i na osnovu poena osvojenih u njima smo se plasirali u finale. U finalu smo bili sa još dve ekipe iz Rusije. Imali smo ulogu recenzenta u zadatku koji se bavio radioizotopnim termoelektričnim generatorom, ja sam kao izveštač predstavila svoje rešenje na zadatak koji se bavio materijalom za izradu guma koje bi izdržale uslove na Mesecu, a kao oponenti smo nalazili nedostatke na rešenje protivničkog rešenja o organskim solarnim ćelijama u svemiru. Na osnovu sume poena u finalu je odlučeno da je naša ekipa pobednik turnira (mi smo imali 262 poena, dok je ekipa iza nas imala 212).
Za takmičenje smo se pripremali najviše istražujući literaturu. Bilo je malo nezgodno jer je za većinu zadataka bilo potrebno izučavati gradivo koje se ne radi ni na fakultetu, a tražilo se i da rešenja budu originalna.

DSC_0356

4. Osvojila si i tri individualne nagrade. Reci nam nešto više o tome.
Jedno nagrada je bila za najboljeg izveštavača na takmičenju, a druga je bila nagrada po broju pojedinačnih poena. Treće priznanje je bila pobeda na posebnom konkursu sponzora. Glavni sponzor takmičenja, kompanija SIBUR, je objavila dodatni konkurs u sklopu takmičenja za najbolje rešenje 9. zadatka koji se bavio izradom guma koje bi izdržale uslove na Mesecu na kome su pravo da učestvuju imali svi učesnici takmičenja nezavisno od toga da li su se plasirali na završnu etapu takmičenja u Moskvu.

5. Kako bi uporedila srednjoškolce iz ostatka sveta sa našim?
Na ovom takmičenju sam imala priliku da upoznam dosta ruskih srednjoškolaca pošto je njih kao učesnika bilo najviše. Većina njih ide u specijalizovane škole, slične našim stručnim školama. U odnosu na nas imaju dosta više uslova, neki čak i u okviru škole realizuju istraživačke projekte sa svojim profesorima. To bi kod nas moglo iz hemije konkretno da se izvede u retko kojoj školi zbog uslova u kojima su naše školske laboratorije. Mada mislim da smo što se teorijskog znanja tiče u prednosti i to se videlo u nekim trenucima takmičenja. Naša konkurencija je sjajno znala hemiju, verovatno jer su u školi na posebnom smeru za nju, mada su bili vidno slabiji od nas iz fizike čije je znanje bilo potrebno za rešavanje pojedinih zadataka.

6. Koliku ulogu su u svemu igrali vaši profesori, a koliko je ovaj uspeh rezultat samostalnog rada?
Profesorke Ivana i Anika su uvek bile tu za nas i pomagale bi nam kako god su mogle kada nam nešto nije jasno. Najviše smo se pripremali sami istražujući teme vezane za zadatke. Većinu zadataka smo rešavali timski i svi smo bili uključeni.

DSC_0601
7. Kakve planove i ambicije imaš za budućnost? Razmišljaš li o odlasku u inostranstvo za dalje školovanje?
Nameravam da studiram hemiju. Možda pokušam da apliciram na nekom univerzitetu u inostranstvu, ali ću najverovatnije upisati Hemijski fakultet u Beogradu. Volela bih da se kao naučnik bavim istraživačkim radom.

8. Koje su najveće mane našeg sistema obrazovanja?
Školsko gradivo bi generalno trebalo osavremeniti. Mislim da bi učenici po uzoru na neke škole na zapadu trebalo da pored par obaveznih biraju predmete koje bi hteli da slušaju i koje ih više interesuju. Takođe je loša strana nedostatak nekih seminarskih radova ili istraživanja i to bi bilo vrlo lepo kada bi se sprovodilo u okviru nastave, a ne samo za izradu maturskog rada. Što se hemije tiče, nedostatak predstavlja praktičan rad. Kod nas se u školama to odvija, ali većinom u neadekvatnim uslovima. Takođe bi taj praktičan rad trebalo modernizovati tako da se radi na novijoj aparaturi, a ne u uslovima istim kao i pre 100 godina.

9. A pozitivne strane?
Barem što se moje škole tiče mislim da imamo izuzetan nastavni kadar. U Srbiji se svuda dobija sjajno teorijsko znanje ako su učenici voljni da uče. U odnosu na neke druge zemlje imamo vrlo napredan nastavni program.

0


Isidora Kraguljac

Učenica Gimnazije Vrnjačka Banja i član marketing tima Unije srednjoškolaca Srbije. Ljubitelj epske fantastike i muzičar u povoju. Poslednja osoba kojoj je latinski maternji jezik.


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Dunja parizer

contact: dunja.parizer@unss.org.rs

Dunja voli parizer