Faks Facts: Filozofski fakultet u Beogradu – Psihologija

Približava se matura za učenike četvrte godine, a neki još uvek nisu sigurni šta će upisati. Za one koje interesuje istraživanje ljudske psihe, danas smo razgovarali sa dve studentkinje psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
U pitanju su Katarina Stanković, studentkinja druge godine i Nataša Bujošević, studentkinja treće godine.
20150916_172248

Katarina Stanković, studentkinja druge godine.

1. Od čega se sastoji prijemni za tvoj fakultet? Da li je tebi bilo teško da spremiš prijemni?
Katarina: Sastoji se iz testa iz psihologije i testa opšte informisanosti, koja oba nose po 30 bodova. Spremanje psihologije generalno ljudima nije teško jer se traži samo osnovno znanje, a knjiga iz koje se uči nije obimna i lepo je objašnjeno sve u njoj. U principu može da se spremi brzo – ja sam je spremala mesec-dva pred prijemni i imala dosta bodova.
Veći problem, za mene kao i većinu, je test opšte informisanosti. On se u principu ne sprema, tj. ne postoji način za to, niti knjiga iz koje se uči. Poslednjih godina je taj test sve teži na našem fakultetu, ali nije nemoguće položiti ga sa određenim brojem poena. Pošto sam se ja u tom trenutku osecala nespremnom za taj deo prijemnog, prijavila sam se na cašove koji su držani vikendima u toku drugog polugodišta u Petoj beogradskoj gimnaziji. Ipak, ne mislim da su mi ti casovi išta pomogli. Taj test je pravljen tako da se pokaže koliko ste vi u toku svog vremena, i praktično je nemoguće imati maksimum poena. Zato je cilj u spremanju za ovaj prijemni da psihologiju naučite savršeno da biste iz toga imali maksimum poena, a da se sa testom opšte informisanosti kockate, kao i svi mi. Imate veći broj ponuđenih odgovora, tako da možete i da igrate na sreću, koja će vam svakako biti potrebna.
tumblr_static_tumblr_static_5qiyld79tasck8cs4wcswwkw_640Nataša: Prijemni se sastoji iz testa iz psihologije i testa opste informisanosti. Za test iz psihologije sprema se Žiropađina knjiga, koja ima oko 300 strana. Ovo zaista nije mnogo, ali je presudno da se taj deo testa dobro uradi, jer ne postoji način da se spremite za test opšte informisanosti. Na fakultetu možete da kupite zbirku pitanja za taj test od prethodne godine ali pitanja se NE PONAVLJAJU NIKAD. Korisno je čitati novine, pratiti aktuelne dogadjaje, ali pitanja su stvarno raznovrsna – od nauke, preko muzike, do sporta, bilo šta što može da vam padne na pamet. Test je napravljen tako da će većina ljudi uraditi prosečno, tako da vam je sasvim dovoljno da ga tako i uradite – naravno, ako odlično uradite psihologiju. Zato je neophodno da ovu knjigu naučite od korice do korice – bukvalno sve je važno!
1797517_10203160427762552_656843361_n

Nataša Bujošević, studentkinja treće godine.

2. Kako je organizovana nastava?
Katarina: Nastava za određeni predmet se sastoji od predavanja i vežbi, a u sklopu pojedinih predmeta se održavaju i retki odlasci na teren u sklopu određenih istraživanja koje ćete raditi. U proseku se na nedeljnom nivou svakom predmetu posveti po dva sata za predavanja i dva sata za vežbe. Obavezno prisustvo varira od predmeta do predmeta i na studentima je da procene koja će predavanja slušati, ali su vežbe generalno obavezne i ulaze u sklop predispitnih obaveza, što prakticno znači da ukoliko imate više od dva odsustva, smanjuje vam se ocena, a postoji i šansa da vam zabrane izlazak na ispit u toj godini.
Nataša: Osnovne studije traju četiri godine, a master godinu dana. Neki predmeti podrazumevaju i predavanja i vežbe, a neki samo predavanja. Dobar deo predavanja nije obavezan, mada bih ja preporučila da idete na predavanja ako nista drugo onda da razvijete radnu naviku, što je najvažnije, posebno za prvu godinu. U svakom slučaju, predavanja ne oduzimaju puno vremena, svega par sati dnevno, tako da ima puno vremena i za sve druge aktivnosti. Prve tri godine su iste za sve, a u četvrtoj se bira smer: psihologija rada, psihologija obrazovanja, klinička psihologija i istraživački smer.

3. Koliko ima predmeta?
Katarina: Na svakoj godini u proseku ima po 11 predmeta. Podeljeni su po semestrima tako da se u svakom semestru sluša 5 ili 6 predmeta.

Nataša: Na svakoj godini u proseku ima po 11 predmeta. Podeljeni su po semestrima tako da se u svakom semestru sluša 5 ili 6 predmeta.

4. Na svakom fakultetu postoji jedan ispit za koga se kaže “kada njega položiš, završio si ceo fakultet”. Koji je to ispit na tvom fakultetu?
Katarina: Kod nas je generalno prva godina laka i za nju se kaže da se svi tada prebace na budžet, a u drugoj spadnu na samofinansiranje, jer druga godina važi za najtežu. Postoje predmeti kod kojih su profesori malo komplikovani kada je polaganje u pitanju, naročito usmeno. Predmeti Psihologija učenja i Psihologija pamćenja i mišljenja generalno važe za teške.
Nataša: Na mom fakultetu ne postoji takav ispit, mada postoji po jedan ispit koji se smatra “najtežim” u svakoj godini. Npr, u prvoj je to Kognitivna psihologija, u drugoj Pamćenje i mišljenje, u trećoj Socijalna percepcija i interakcija. Moram da naglasim da je ovo jako subjektivno, i da iako ljudi pričaju da su to najteži predmeti, nekima su bili i najlakši. Iz sopstvenog iskustva mogu da kažem da nijedan predmet nije pretežak ako se počne na vreme, ako vam neko kaže drugačije ne verujte mu, to su izgovori. 🙂

tumblr_static_tumblr_static__640
5. Da li živiš u studenskom domu? Ako da, kakvi su uslovi i tvoji utisci?
Katarina: Iz Beograda sam, tako da ne.
Nataša: Ne živim u domu.6. Da li tvoj fakultet pruža odgovarajuću praksu kao pripremu za različite buduće profesije?
Katarina: Ne, i to je generalno najveća mana našeg fakulteta. Ljudi nemaju pojma ni kada upisuju psihologiju čime će se baviti na fakultetu, a kamoli kada završe, mada ima izuzetaka. U sklopu četvrte godine postoji neki određeni broj časova koji se može smatrati praksom, mada to nije sjajno organizovano i ljudi se ne uzdaju mnogo u to.
Nataša: Praksa je obavezna za sve studente četvrte godine (u skladu sa odabranim smerom), ali mislim da je šteta što nemamo praksu ranije. Postoje neke predispitne obaveze koje podrazumevaju upoznavanje sa profesijom, ali nedovoljno.7. Navedi neke negativne strane tvog fakulteta.

Katarina: Kao i svi fakulteti u Srbiji, mi jesmo malo zaostali i studenti se bave temama koje su zastarele i nisu u toku sa ostatkom sveta, mada ima izuzetaka. Nedovoljna praksa i zatrpavanje teorijom potpomažu studentima da se zagube u knjigama i izgube iz vida ono što je zaista bitno i čime će se baviti kada ga završe. Smerovi – istraživački, klinički, obrazovanje i rad – se biraju tek u četvrtoj godini, što je prema mišljenju mnogih kasno, jer se do tada bavite mnogim stvarima koje vas suštinski ne interesuju.
Nataša: To što nema puno prakičnog rada, i što je literatura često zastarela, ali moram da dodam da se profesori jako trude da to prevaziđu i usmere nas na druge izvore informacija (barem neki od njih).
8. A pozitivne?
Katarina: Ljudi koji studiraju ovaj fakultet svakako jesu neki od zanimljivijih koji trenutno žive u Beogradu. Profesori mogu da budu jako zanimljivi, i imaju interesantne poglede na svet. Fakultet ostavlja prostor za različitost i razvijanje ličnih afiniteta, kakvi god oni bili. Generalno oblik rada nije ozbiljan, što može biti dobra i loša stvar.
Nataša: Ako stvarno voliš psihologiju  i ako te stvarno zanima, na faksu ćeš naći ono što ti treba. Gradivo pokriva bukvalno sve moguće teme vezane za psihologiju, tako da ima “za svakog ponešto” – ako ne znaš šta te tačno privlači, imaćeš priliku da  to i otkriješ.
9. Koliko tvoj fakultet ostavlja vremena za hobije, izlaske,…?
Katarina: Mora dosta da se uči i mora da se provede određeno vreme na fakultetu i pri rađenju seminarskih i istraživanja. Ipak, to ne znači da treba vaš život da stavite na pauzu, jer na kraju krajeva, sve zavisi od vaše organizacije. Jeste moguće raditi koliko god vannastavnih aktivnosti, dokle god u glavi imate dobar plan kada ćete šta da učite. Naravno, preporučljivo je učiti cele godine zbog kolokvijuma, ali ukoliko imate vere u svoje sposobnosti učenja cele knjige odjednom, za većinu predmeta imate i tu opciju, što je dobro jer možete sami da birate šta vam odgovara.
Nataša: Ostavlja i više nego dovoljno vremena, ako se dobro organizujete. Ja sam bila član studentske organizacije, trenirala itd, i postizala sam da položim ispite. Dobra organizacija i disciplina su ključne.
tumblr_n4z2lhEMzg1qfxttuo1_500
10. Uporedi život na fakultetu sa životom u srednjoj školi.
Katarina: Lepeza ljudi koje upoznate na fakultetu ne može da se meri sa ljudima u srednjoj. Svako je različit, što vam pruža mogućnost da upoznate različite poglede na svet i odaberete ko vam najviše odgovara. Mnogo više imate osećaj da ste u toku da svetom oko vas koji se menja i vi sada konačno možete da ga oblikujete jer ste dovoljno stariji i mudriji za to; a sa druge strane, i dalje imate snage i vremena za isto. Nemate iste smene i časove na koje stalno morate da idete, tako da je svaki dan drugačiji.
Nataša: Faks je dosta ozbiljniji i zahtevniji, ali takođe i mnogo zabavniji. Upoznavanje novih ljudi, otkrivanje novih stvari, posebno za ljude koji dođu iz unutrašnjosti i u potpunosti promene sredinu. Studiranje je sjajno iskustvo jer je period u kom još uvek neko brine o vama, ali ste dovoljno odrasli da sami donosite odluke, što čini da ovaj period bude neverovatan i uzbudljiv. 🙂12. Šta bi poručio/la budućim kolegama?
Katarina: Nemojte se plašiti ljudi koji izgledaju čudno jer oni mogu biti najzanimljiviji. Raznolikost je jedna od stvari koje će vas oblikovati kao ljude, tako da bi trebalo da se se trudite da što više stvari probate, iako niste sigurni iz prve da li će vam ići od ruke. Nemojte biti “štreberi” jer je ovo period u kome možete da se najviše bavite sobom i dosta izlazite, morate da se iživite da biste posle mogli da vodite usredsređen i upotpunjen zivot. Nemojte sebe shvatati preozbiljno. Smete da pravite greške, ali imajte cilj na umu i uvek imajte velike ambicije, zato što su one te koje vam stvaraju razne mogućnosti u životu. Bavite se stvarima nevezanim za fakultet, i lično i profesionalno, i trudite se da na oba plana postignete što više.
Nataša: Ne plašite se prijemnog, ali ga shvatite ozbiljno. Samo naučite tih 300 strana i nema problema. Nemojte samo da studirate! Isprobavajte nove stvari, nađite vremena za hobije – kad god kažete sebi da nemate vremena to samo znači da ste ste loše organizovali. Znači, nema izgovora! Ovo je poslednji period u životu u kom ste potpuno slobodni i možete da organizujete svoje vreme kako hoćete, da radite šta hoćete i kako hoćete – iskoristite ga maksimalno! 🙂

1+


Isidora Kraguljac

Učenica Gimnazije Vrnjačka Banja i član marketing tima Unije srednjoškolaca Srbije. Ljubitelj epske fantastike i muzičar u povoju. Poslednja osoba kojoj je latinski maternji jezik.


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Dunja parizer

contact: dunja.parizer@unss.org.rs

Dunja voli parizer