Faks facts: Matematički fakultet u Beogradu

Na pitanja za Matematički fakultet odgovarale su nam Milica Jovanović student produžene godine smera teorijska matematika i primene koja je završila Prvu kragujevačku gimnaziju i Una Stanković student prve godina master studija na smeru informatika koja je završila je društveni smer 9. Beogradske gimnazije na Novom Beogradu.

1. Od čega se sastoji prijemni za tvoj fakultet? Da li ti je bilo teško da spremiš prijemni I koliko dugo si ga spremala?

Milica: Prijemni se sastoji od testa iz matematike od dvadeset zadataka koji pokrivaju gradivo srednje škole. Zadaci su uglavnom kratki i rešavaju se za nekoliko minuta ukoliko se zna šta treba da se radi, mada ima i onih koji zahtevaju duže rešenje. Odgovori su na zaokruživanje i samo rešenje zadataka se ne gleda već samo šta je zaokruženo. Postoje i negativni poeni ukoliko se zaokruži pogrešan odgovor. Težina prijemnog je individualna i zavisi ko je u koju školu išao i koliko je radio. Meni je lično bilo prilično lako i spremala sam ga par dana tako što sam uradila testove od ranijih godina. Ukoliko neko ima slabije znanje iz srednje škole ne treba da se obeshrabri jer verujem da se i u tom slučaju prijemni može lepo spremiti, ali zahteva dosta rada.
Una: Na prijemnom se polažu zadaci iz matematike. Prijemni sam shvatila veoma ozbiljno, pa sam počela da ga spremam od oktobra posebno s obzirom na to da dolazim sa društvenog smera i trebalo mi je više vremena da nadoknadim ono što prirodnjaci rade.

2. Kako je organizovana nastava na tvom fakultetu?

Milica: Nastava se sastoji iz časova predavanja i časova vežbi. U zavisnosti od težine premeta menja se i broj časova nedeljno po predmetu. Najčešće je taj broj dva časa predavanja i dva časa vežbi, po predmetu, odnosno otprilike bude oko 25 časova nedeljno. Časovi traju po 45min i izmedju svaka dva časa bi trebalo da postoji pauza od po 15min (mada ima predavača koji vole da rade i bez pause, što ume da bude dosta naporno). U prve dve godine studija raspored časova bude koliko toliko normalan, da bi posle u naredne dve godine često bilo rupa među časovima ili situacija da u toku jednog dana neko ima preko 7 časova.
Una: Nastava je koncipirana tako da je odnos predavanja i vežbi u prvoj i drugoj godini 2:3, a kasnije 3:2.

3. Koliko predmeta ima tvoj fakultet?

Milica: Broj predmeta zavisi od smera do smera. Na mom smeru, teorijska matematika i primene, ima ukupno 44 predmeta (po godinama 10+10+12+12). Naravno, ukoliko je neko zainteresovan može da dodatno izabere i predmete sa drugih smerova, mada znam jako malo ljudi da su to radili. U tom slučaju, ti dodatni predmeti bi se doplaćivali osim ukoliko je student u prethodnoj godini imao prosek preko 9,5. Odavde je jasno da brucoši moraju svakako da doplaćuju ukoliko žele da slušaju neki dodatni predmet.
Una: Moj smer (Informatika) na osnovnim studijama ima 42 predmeta, u proseku 10 po godini.

4. Da li živiš u studenskom domu? Ako da, kakvi su uslovi I koje su prednosti I mane života u studenskom domu?

Milica: Do pre par meseci sam živela u studentskom domu. Prednosti su što je dosta jeftino (cena se kreće od oko 1500din do 2500din mesečno, u zavisnosti od doma i broja kreveta u sobi). Osim toga prednost je što se upoznaje puno divnih ljudi. Od kad sam počela da živim u domu promenila sam 7 cimerki i bilo je svakakvih slučajeva, ali nekako kako je vreme odmicalo cimerke su mi bile sve bolje da bi se sve završilo sa zaista divnom devojkom za koju sam jako zahvalna što sam je upoznala. Osim toga drugih prednosti nema. Sobe su premale, nemate lični prostor, u nekim domovima nemate ni lično kupatilo nego se na svakom spratu nalazi po jedno zajedničko, ume da bude jako glasno u susednim sobama, a ukoliko imate više od jedne cimerke ume da bude glasno i u sobi. Jedino preostaje da se uči u čitaonici, ali ja to nikad nisam mogla jer je i tamo uglavnom bučno jer uvek ima nekoga ko je u čitaonicu došao samo da bi se družio. Sve u svemu, preporučila bih svakom da bar jednu godinu provede u domu jer je to stvarno posebno iskustvo, ali ako ste u mogućnosti uvek je bolje stanovati privatno.

Una: Ne, živim sa roditeljima.

5. Da li tvoj fakultet pruža odgovarajuću praksu kao pripremu za različite buduće profesije?

Milica: Koliko mi je poznato, na računarskim smerovima ima dosta prakse ali nisam sigurna da to fakultet organizuje, nego mislim da student moraju sami da traže prakse po firmama. Takođe, na profesorskom smeru mislim da se organizuje praksa gde studenti kao deo predispitnih obaveza imaju zadatak da drže časove u nekim školama, ali ove informacije treba proveriti.
Una: Fakultet sam ne nudi prakse, ali znanje koje se stiče je lako primenljivo u praksi i niko od studenata čak i sa druge godine nema problema da nadje praksu. Sve ponude za prakse fakultet objavljuje na sajtu oglasi.matf.bg.ac.rs

6. Šta smatraš negativnim, a šta pozitivnim stranama tvog fakulteta?

Milica: Krenimo prvo od pozitivnih strana, jer ih nema puno. Glavna pozitivna strana je što vas fakultet nauči da razmišljate. Ovu izjavu teško da može da shvati neko ko nije pri kraju studija ili eventualno već završio. Matematika je, koliko predivna, toliko i ogromna. Sve što mi radimo na fakultetu je da zavirujemo u određene oblasti. Naravno da nakon završetka osnovnih studija ne možemo postati eksperti ni za jednu oblast, za to su potrebne desetine godina. No, ono što možemo je da dobijemo uvid u najrazličitije oblasti matematike i da vidimo neke jako fine ideje, ne bi li nas to motivisalo da se opredelimo za neku oblast. Konkretno govorim o smeru teorijska matematika i primene, na drugim smerovima je možda gradivo i nekako zaokruženije, ali na teorijskoj sve opcije su uvek otvorene. I, naravno, kao što rekoh, fakultet nas nauči da razmišljamo, da kažemo logički. Sada, negativne strane… Loše organizovani ispitni rokovi, par loših profesora i malo više loših asistenata kojima tu možda ni nije mesto (naravno, ima i briljantnih profesora i asistenata), prevelika školarina u odnosu šta se nudi na fakultetu (recimo, često nema dovoljno stolica u učionicama da sednu svi student), loš nastavni program (ima dosta ispita koje bi trebalo izbaciti ili modifikovati), uprava uporno odbija svaku molbu studenata uz smešne izgovore i ispada kao da smo mi tu zbog njih, a ne obrnuto. Postoji mnoštvo drugih negativnih strana, ali ovde bih se zaustavila. Krajnji rezime bi bio da i pored ovog terora od strane fakulteta, ukoliko želite da se bavite matematikom vredi upisati ovaj fakultet. Ja se ni u jednom trenutku nisam pokajala.
Una: Negativne strane se uglavnom tiču organizacije nekih aspekata fakulteta, rokovi i slično, posebno jer su često dva roka spojena u 1, sto moze biti vrlo nezgodno. Sa ostalim stvarima ja nisam imala problema s obzirom da sam bila na budžetu tokom celih studija a sada i na masteru. Pozitivne strane su brojne (govorim o svom smeru posto je situacija mozda nesto drugačija na ostalim). Nastavni kadar čine mladi ljudi koji ulazu puno rada i truda u svoj posao i koji su uvek spremni da pomognu, objasne i otvoreni su za sva pitanja. Takođe vrlo pozitivno je sto imamo nove računare u Jagićevoj, koja je iako manja vrlo uređena zgrada u kojoj je jako prijatna atmosfera. Na predavanjima je najcesce izmedju 10 i 50 studenata. Često se organizuju seminari, strucni kursevi i kompanije često drže predavanja.

7. Koliko vremena ostavlja tvoj fakultet za druženje, hobije, izlaske,…?

Milica: Sve zavisi od organizovanosti. Ukoliko se redovno uči, uvek bude vremena za sve. Mada kako malo ljudi redovno uči, bude malo teže da se sve postigne, ali moguće je. Lično preporučujem da ljudi što više izlaze, imaju hobije i rade šta god da ih opušta, jer to dosta kasnije pomaže pri učenju.
Una: Ostavlja onoliko vremena koliko se dobro organizuješ. Svakako tokom prve dve godine je dosta teže dok se ne privikneš ali kasnije zaista ima vremena za sve, pa se tako mnogi studenti već u 3. godini zaposle i rade.

8. Koliko se tvoj život na fakultetu promenio u odnosu na život u srednjoj školi?

Milica: Promenilo se što sada neuporedivo više učim. Da mi je neko u srednjoj školi rekao da ću biti u stanju da ovoliko radim, ne bih verovala. Ali na sve se čovek navikne i bude zanimljivo da vidite dokle vam idu granice. I, naravno, upoznala sam mnoštvo divnih ljudi.
Una: Poprilično, u smislu da je pristup ucenju drugačiji.

9. Šta je po tvom mišljenju “recept za uspeh” na tvom fakultetu?

Milica: Recept za uspeh bi bio redovan rad, mada, kao što rekoh, to retko ko može da postigne. Drugi recept bi bio da koliko god vam nešto delovalo nezanimljivo nađete način da ga napravite zanimljivim.
Una: Redovan rad, učenje sa razumevanjem, traženje pomoci kad zatreba.

10. Koji je tvoj savet budućim kolegama?

Milica: Moj savet je da ne pokleknete zbog loših uslova za studiranje, već da se uvek vraćate na to žašto ste uopšte rešili da se bavite matematikom.
Una: Samo radite vredno i rezultati će doći.

0

TAG

JelenaStamenovic


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Dunja parizer

contact: dunja.parizer@unss.org.rs

Dunja voli parizer