Marko Todorović: Koji je glavni grad Kine?

Marko Todorović, učenik Valjevske gimnazije, je prošle školske godine zauzeo drugo mesto na Balkanskoj geografskoj olimpijadi, obezbedivši sebi plasman na Međunarodnu geografsku olimpijadu koja će se ove godine održati u avgustu u Pekingu.

12670038_1236967556318299_282075041667056448_n

1. Kako si počeo da se interesuješ za geografiju?
Marko: Za geografiju sam počeo da se interesujem vrlo rano. Čim sam naučio da čitam, sa pet godina, počeo sam da čitam naučnopopularne enciklopedije za mlade. Najviše su me interesovali delovi o državama širom sveta. Pokušao sam da saznam što više informacija o njima, kao na primer: koliko država ima, gde se nalaze, koji su njihovi glavni gradovi, koje su njihove kulturološke specifičnosti itd. I dan-danas najviše me zanima upravo politička i kulturna geografija.

2. Čime se još baviš? Imaš li neke hobije?
Marko: Svakako. Volim književnost. Obožavam da vreme provodim čitajući, prvenstveno poeziju, a volim i da književnim delima pristupam iz naučnog aspekta, pa tako nastanu brojni eseji. Osim toga, volim da učim strane jezike, a sa tim uvek idu i putovanja i upoznavanje novih kultura. Naravno, slobodno vreme često provodim i sa porodicom i prijateljima, što mi daje dodatnu energiju.

2. Na Balkanskoj geografskoj olimpijadi ostvario si zavidne rezultate. Od čega se sastojalo takmičenje i kako si se pripremao za njega?
Marko: Takmičenje se sastojalo od tri dela: pisanog testa, multimedijalnog testa i terenskog rada.
Na pisanom testu bilo je zastupljeno šest geografskih tema, poput urbanizacije zemalja trećeg sveta ili globalizacionih procesa. Multimedijalni test je bio poput kviza jer se za tačno odrećeno vreme moralo odgovoriti na pitanja u vezi sa slikom koja je puštena na projektoru. Meni najizazovniji deo bio je terenski rad. Prvi dan smo bili dovedeni na nepoznat teren i tu smo prikupljali što više informacija o njemu, usput ga mapirajući. Sutradan smo koristili prikupljene informacije i u vidu eseja odgovarali na pitanja u vezi sa geografskom problematikom posećenog mesta.
Priprema za ovo takmičenje se uglavnom sastojala u učenju geografskih termina na engleskom jeziku, s obzirom na činjenicu da je svaki deo Olimpijade bio upravo na engleskom.

12787466_1251866121495109_2043703079_o

3. Sledi Međunarodna geografska olimplijada u Kini. Ispričaj nam nešto više o tom takmičenju i o svojim pripremama.
Marko: Svetska geografska olimpijada se tradicionalno održava i sadrži sve delove kao i pomenuta Balkaska geografska olimpijada, samo što su zadaci, u skladu sa rangom, dosta zahtevniji.
Što se priprema tiče, vežbam zadatke sa ranijih Olimpijada i učim iz stranih geografskih udžbenika, koji znatno više odgovaraju zahtevima Olimpijade nego domaći.

4. Koliku ulogu su u svemu igrali tvoji profesori, a koliko je ovaj uspeh rezultat samostalnog rada?
Marko: Još u osnovnoj školi sam imao sjajnog nastavnika geografije koji me je u potpunosti osposobio za sticanje novih geografskih saznanja i primenu istih u praktičnim slučajevima. Imao sam tu sreću da i u gimnaziji imam odlične profesore geografije. Prema tome, ne treba nikada potceniti njihovu ulogu, ali, s druge strane, samostalan rad i unutrašnja motivacija su ipak ključ uspeha.

5. Kakve planove i ambicije imaš za budućnost? Razmišljaš li o odlasku u inostranstvo za dalje školovanje?
Marko: Planiram da upišem međunarodne odnose jer taj studijski program zahteva interdisciplinarni pristup raznolikih društvenih nauka, u čemu se ja u potpunosti pronalazim. Razmišljao sam o studijama u inostranstvu, i zaista, najverovatnije ću već osnovne studije upisati u Nemačkoj.

10426070_1095874073760982_3857182147761525716_n

6. Koje su najveće mane našeg sistema obrazovanja?
Marko: Najveći problem su zastareli školski programi. Bilo bi netačno reći da su oni u osnovi loši. Nisu. Ali problem je što ne prate savremena zbivanja. Cilj obrazovanja ne bi trebalo biti faktografsko pamćenje nego bolje razumevanje sveta uz pomoć faktografskih podataka stečenih u procesu obrazovanja.
Takođe, problem je često odsustvo motivisanosti profesora zbog niskog mogućnosti napredovanja i  malih primanja.

7. A pozitivne strane?
Marko: Mislim da time što smo često primorani da učimo na tradicionalan i nezanimljiv način stičemo radne navike, ali i široko opšte obrazovanje. Za natprosečno inteligentne i motivisane učenike naš obrazovni sistem ne nanosi neku veću štetu i čini se da mogu iz njega izvući ono što im je potrebno.

Marko, zahvaljujemo se na intervjuu i želimo ti puno uspeha na budućim takmičenjima!

0


Isidora Kraguljac

Učenica Gimnazije Vrnjačka Banja i član marketing tima Unije srednjoškolaca Srbije. Ljubitelj epske fantastike i muzičar u povoju. Poslednja osoba kojoj je latinski maternji jezik.


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Dunja parizer

contact: dunja.parizer@unss.org.rs

Dunja voli parizer