Pet stvari koje smo naučili od Tajlera Dardena

“The first rule of Fight Club is: you do not talk about Fight Club”

Prvo pravilo Borilačkog kluba glasi: o Borilačkom klubu se ne priča. Uprkos tome, ovo je jedna od najčuvenijih filmskih rečenica sa kraja 20. veka, što potvrđuje da se o Borilačkom klubu i te kako pričalo, a priča se i danas.

Knjiga koja je započela, ali i obeležila književnu karijeru Čaka Palahnjuka, koga mnogi nazivaju modernim Hemingvejem, dobila je svoju filmsku adaptaciju 1999. godine. I pored Edvarda Nortona u ulozi Naratora i Breda Pita u ulozi Tajlera Dardena, film nije postigao veliki uspeh u bioskopima, međutim, to nije sprečilo njegovo uzdizanje u rang kultnih filmova.

Ukoliko se nalazite u onom delu čovečanstva koje je imalo zadovoljstvo da pročita novelu ili pogleda film, sigurna sam da znate čemu služe boce sa kiseonikom u avionima i kako napraviti eksploziv koristeći sok od narandže, ali i kako funkcioniše sistem koji nas sve čini žrtvama konzumerizma i šta predstavlja mračnu stranu modernog potrošačkog društva.

Nepristrasno verujem da, ukoliko za sto godina bude postojao neki ekvivalent današnjoj školskoj lektiri, u nju će sigurno biti uvršten Borilački klub. Pre nego što se to desi, podeliću sa vama nekoliko Tajlerovih mudrosti koje nemilosrdno i precizno ruše ideje o principima života nametnutih erom konzumerizma. 



1. “This is your life and it’s ending one minute at a time”

Ovde nema preterane filozofije. Prekinite da trošite svoje vreme čekajući na stvari da se magično dese dok radite neke druge, beznačajne stvari trošeći svoj potencijal.


2. “Remember this. The people you’re trying to step on, we’re everyone you depend on. We’re the people who do your laundry and cook your food and serve your dinner. We make your bed. We guard you while you’re asleep. We drive the ambulances. We direct your call. We are cooks and taxi drivers and we know everything about you. We process your insurance claims and credit card charges. We control every part of your life.”


Tretirajte sve ljude sa kojima se susrećete sa jednakim poštovanjem, bez obzira na njihovo zanimanje, ali i nacionalnost, pol, obrazovanje, i nikada, ali nikada nemojte pomisliti da ste iz bilo kog razloga superiorniji od nekog. Niste. Neoliberalni kapitalizam koji je zavladao društvom vas možda uči da postoji neka lestvica po kojoj se vrednuju ljudi, ali Tajler se ne slaže s tim. A svi znamo ko bi pobedio u toj borbi. Tajler 1, neoliberalni kapitalizam 0.


3. “The things you own end up owning you”

Definicija konzumerizma u jednoj rečenici. Mi smo proizvodi opsesije stilom života, ne zanimaju nas siromaštvo i kriminal, zanimaju nas časopisi o poznatim ličnostima, televizija sa 500 kanala, ime nekog lika na donjem vešu. I nikada nije dovoljno. Uvek bismo hteli da imamo više iako ni sami ne znamo zašto. Naša opterećenost materijalnim stvarima nas je dovela do toga da kupujemo stvari koje nam ne trebaju, novcem koji nemamo, da bismo impresionirali ljude koje ne volimo. A šta treba da uradimo da bismo impresionirali Tajlera? Dovoljno je da ne uradimo gore navedeno.




4. “You’re not your job. You’re not how much money you have in the bank. You’re not the car you drive. You’re not the contents of your wallet.”

Ne definišu nas stvari koje posedujemo niti koliko se dobro uklapamo u kalup opšte ideje o uspehu koji je određen količinom materijalnih dobara koje je doneo. Ono što nas definiše je način na koji gledamo na život i na stvari sa kojima se susrećemo, što opet zavisi isključivo i samo od nas. Zaključak: ne postoji univerzalna skala po kojoj se definišu ljudi na osnovu ovog ili onog aspekta njihovih života. Mi definišemo sami sebe, i da, to je malo zastrašujuće, ali nam u isto vreme donosi slobodu da uradimo šta želimo sa svojim životima, a to je prilično dobro, zar ne?



5. “You decide your own level of involvement”

Kao nastavak na prethodnu tačku, najbolje je baš ovom Tajlerovom rečenicom zatvoriti ovaj krug. Prilično je teško odupreti se konzumerističkom društvu u celini, jer, ma koliko to bilo teško priznati, postoje neke dobre strane istog kojih nismo spremni da se potpuno odreknemo. I to je u redu. U svakom slučaju, nikada nećemo moći da budemo Tajler.

Ali, možemo da shvatimo kako funkcioniše sistem čiji smo deo i sami odlučimo koliko toga prihvatamo, a čemu se odupiremo. Univerzum baš briga da li vam se košulja slaže sa pantalonama ili koju ste ocenu dobili na pismenom iz matematike, pitanje je da li je i vas? Jer, na kraju, na nama je da odlučimo šta je nama bitno a šta nije, šta nas definiše a šta ne, koliko i na koji način ćemo biti deo nečega, hoćemo li iskoristiti neku priliku ili nećemo, šta u stvari želimo protiv onoga što se očekuje od nas da želimo… I upamtite, uvek razmišljajte svojom i isključivo svojom glavom. A ako se ikada nađete u nedoumici, samo se zapitajte: Šta bi Tajler Darden uradio?

0


Milica Starinac

Web Editress


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Dunja parizer

contact: dunja.parizer@unss.org.rs

Dunja voli parizer