Štrajk prosvetnih radnika 2014./2015. – zvaničan stav Unije srednjoškolaca Srbije

Dokument u PDF-u možete preuzeti OVDE.

Štrajk prosvetnih radnika u školskoj 2014/15. godini veoma je potresao srpski obrazovni sistem. Akcenat medija bio je na oštećenosti profesora i njihovim problemima, dok su učenici potpuno zaboravljeni u celoj priči.
Unija srednjoškolaca Srbije organizovala je okrugle stolove u sedam gradova Srbije na kojima se između ostalih tema govorilo o uticaju štrajka prosvetnih radnika na učenike i kvalitet obrazovanja koji im je pružen, kao i njihovu uključenost u donošenje odluka kao što je skraćivanje časova ili obustava rada.

Prventsvena tema nam nije bila da govorimo o razlozima štrajka niti o samoj legitimnosti istog, već o tome kako je on uticao na nas i kako mi možemo na njega da odreagujemo. Pre svega, srednjoškolci ne osporavaju pravo nastavnika i članova školske uprave na štrajk, štaviše podržavaju borbu za ljudska prava. Srednjoškolci žele da budu pitani i da dobiju odgovarajući kvalitet obrazovanja, bez obzira na situaciju. Prilikom razgovora sa mnogim srednjoškolcima iz različitih krajeva širom Republike koji dolaze iz škola sa različitom pozadinom i sistemom funkcionisanja zaključili smo da je postojalo nekoliko tipova sprovođenja štrajka u srpskim državnim školama.
Pre svega, određeni broj škola u Republici nije štrajkovao, te nije bilo smetnji u održavanju nastave. Nažalost, većina škola jeste sprovela štrajk na različite načine. Škole kojima je čitav kolektiv nastavnika štrajkovao su isti implementirale obustavom rada ili skraćivanjem časova na 30 minuta. Međutim, bilo je škola u kojima je samo neki procenat nastavnika štrajkovao, te su oni iako se zvono oglašavalo na 45 minuta, završavali svoje nastavničke obaveze 30 minuta nakon početka časa. Đaci su na taj način između časova imali pauze od 20-30 minuta. Stavovi učenika su nam pokazali da se u nekim školama, uprkos skraćivanju časova, nastava odvijala neometano, te da su svi učenici bili ocenjeni na vreme. Međutim, veliki broj učenika smatra da su na časovima od 30 minuta izgubili na dragocenom vremenu za dodatna pitanja, primedbe i ocenjivanje. Ovo pokazuje da je štrajk bitno uticao na kvalitet i pristupačnost obrazovanja i informacija koje su učenici dobijali.

Tokom rasprava o štrajku učenici su izneli ideju da je potrebno izmeniti školski plan i program, jer je u gimnazijama, uz dobru organizaciju profesora, sasvim dovoljno da časovi traju po 30 minuta. To nije slučaj sa srednjim stručnim školama, kojima nije dovoljno ni 45 minuta za prakse iz stručnih predmeta. Kako učenici nisu oseteli veliki gubitak skraćivanjem časova tokom trajanja štrajka, Unija srednjoškolaca Srbije postavlja pitanje, da li je možda to glavni problem u sistemu našeg obrazovanja?
Da li to znači da su učenici svih proteklih godina gubili vreme provodeći na času nepotrebnih dodatnih 15 minuta ili je program skraćen i njima uskraćeno zakonom garantovano pravo na kvalitetno obrazovanje? Unija srednjoškolaca
Srbije veruje da sva ova pitanja treba detaljno istražiti i sprovesti već dugo neophodnu reformu sistema koja bi dovela do toga da se minuli štrajk ne ponovi i da se učenicima obezbedi pristup u praksi primenljivom obrazovanju.
Tokom štrajka učenici se nalaze između dve grupe – ministarstva i profesora. Učenici su isključeni i zaboravljeni, dok roditelji plaćaju njihovo obrazovanje. Čini se da tokom čitavog trajanja štrajka niko nije postavio pitanje: Šta je sa obrazovanjem učenika, kako će oni izgubljeno nadoknaditi, kako će spremiti prijemne ispite i na kraju krajeva kako će moći dalje da napreduju, ako im je obrazovanje uskraćeno?

0