Ana Letić, učenica 4. razreda Filološke gimnazije u Beogradu, oktobra 2017. godine bila je najmlađi član srpske delegacije na 19. svetskom vašaru omladine i studenata u Sočiju, Rusija. Popričali smo sa njom o još uvek svežim utiscima sa ovog velikog internacionalnog festivala zabavnog i edukativnog karaktera, o putovanju u čuveni Olimpijski grad i još ponečemu. Pročitajte šta nam je odgovorila ova perspektivna maturantkinja!
UNSS: Draga Ana, hvala ti što si izdvojila vreme za ovaj intervju! Reci nam, za početak, nešto više o samom događaju kom si prisustvovala i kako je izgledala uloga srpske delegacije na pomenutom festivalu?
Ana: Prošlog oktobra u Sočiju su se sastali mladi iz celog sveta sa ciljem da sklope nova poznanstva, saznaju nešto novo i zabave se. Naš zadatak je bio da svetu predstavimo Srbiju u najboljem mogućem svetlu i drugim učesnicima pružimo informacije o mestima i turističkim atrakcijama koje bi trebalo da izvide i posete kada dođu u našu zemlju.
UNSS: Šta si sve novo naučila, koje nove veštine razvila i kakvo iskustvo stekla učešćem na ovom festivalu?
Ana: Imala sam prilike da slušam predavanja mnogih važnih i ostvarenih ličnosti, na primer Sergeja Lavrova, Marije Zaharove, Nika Vujičića i drugih, koji su sa nama podelili mnogobrojne savete, ideje i razmišljanja. O drugim državama i kulturama saznala sam obilazeći njihove štandove i razgovarajući sa njihovim promoterima koji su kroz tradicionalne igre, pevanje i hranu predstavljali svoje domovine.
UNSS: Ispričaj nam nešto o samom boravku u Sočiju – šta ti se naročito dopalo, a šta možda nije, koliko se ruski mentalitet razlikuje od našeg i da li bi ponovo posetila ovaj grad?
Ana: Boravak u Sočiju je za mene svakako jedno neponovljivo iskustvo. Bili smo slobodni da sami organizujemo svoj dan, odlučimo koja predavanja ćemo slušati i prijavljujemo se za razne sportske i kreativne aktivnosti. Najviše sam uživala u upoznavanju sa strancima i svim neobaveznim razgovorima koje sam vodila sa njima. Nisam sigurna da li bih mogla tačno da odgovorim na to koliko se njihov mentalitet razlikuje od našeg, jer smo ovde svi došli sa istim ciljem, a to je da se upoznamo. Zaista se nadam da ću imati prilike i da se vratim u ovaj divni grad ali i da ponovo sretnem sve ljude koje sam u njemu upoznala.
UNSS: Na koji način voliš da ispuniš svoje slobodno vreme – imaš li neke zanimljive hobije, interesovanja ili vannastavne aktivnosti?
Ana: Uživam u pravljenju kolača, čitanju knjiga i igranju sa svojim kučetom. Neretko posećujem muzičke koncerte i pozorišne predstave sa svojim najbližim drugaricama.
UNSS: Za kraj ovog intervjua, kaži nam samo još šta bi poručila srednjoškolcima koji ovo čitaju – kako mogu da ostvare svoje snove, postoji li neki provereni metod ili trik koji bi mogla da im otkriješ? Šta je ono što tebi pruža motivaciju da se trudiš i nikad ne odustaješ od zadatih ciljeva?
Ana: Jako je važno konstantno se informisati o svim aktuelnim događajima i aplicirati za one koji nas interesuju, sklapati nova poznanstva i sarađivati sa svima sa kojima imamo priliku. Ne treba se ustručavati već pitati starije za iskustva i savete. Moja najveća motivacija su sreća i ponos kada u nečemu uspem i to mi nikad ne dozvoljava da odustanem.
UNSS: Hvala ti još jednom na divnom i inspirativnom razgovoru, želimo ti još mnogo ovakvih i sličnih događaja, kao i mnogo sreće i uspeha u budućnosti!
Ana: Hvala puno!
Intervju uradila: Katarina Lazić
