Preći ću odmah na nešto za one veoma ambiciozne kad je reč o koncentraciji za rad. Možda u Srbiji još uvek niste čuli za ovako nešto, ali ako zaita želite da podignete stvari na viši nivo, počnite da koristite Focusmate . Sa Focusmate-om, se najmanje jedan dan unapred obavežete da ćete učiti u periodu od 50 minuta. Zatim će vas sistem upariti sa stvarnim „partnerom za odgovornost“. Treba da upalite vaše veb kamere tokom te 50-minutne sesije učenja. To znači da vi i vaš partner za učenje možete videti jedno drugo tokom učenja. Ukoliko napustite sto bez objašnjenja, vaš partner vas može prijaviti, i obrnuto. Slično tome, ako se ne pojavite na sesiju ili ako na nju zakasnite, vaš „study partner“ vas može prijaviti. Ova aplikacija funkcioniše kao takmičenje. Ako imate previše negativnih bodova (prijavljivanja), padate na rang listi. Ali ako ispunjavate svoje obaveze i završite vašu sesiju učenja, sistem vas nagrađuje poenima.

Svako veče pre nego što odete u krevet, zapišite u rokovnik sve što treba da odradite sutra (npr. da naučim 40 strana knjige, da rešim 20 zadataka iz matematike, da ponovim par reči iz španskog, da pošaljem mejl profesoru, da vežbam za kontrolni iz sociologije, da očistim sobu, da završim knjigu koju sa započela da čitam…) U listu uključite sve vrste obaveza koje bi bilo idealno da budu gotove do kraja sutrašnjeg dana i sortirajte ih po prioritetu i važnosti.

Sastavite listu svih zadataka koje ste postigli tokom dana. Ovo je važno iz dva razloga. Prvo, omugućava vam da pratite da li ste postigli sve stavke koje ste planirali za taj dan (savet #2). Ako niste postigli sve planirano, možda ste podcenili vreme koje je potrebno za sve te zadatke. Ali ako ste izvršili sve planirane zadatke i ostalo vam je još dodatnog slobodnog vremena, onda ste u mogućnosti da postavite više ciljeve. Kao drugo, za motivaciju je bitno da vidite da pravite progres. Učenje je aktivnost koju nije uvek lako izmeriti. Ali ako pratite sve zadatke koje ste ispunili, biće vam jasnije koliki napredak ostvarujete. Ovo će vas podsetiti da ste bili produktivni, što će vas dalje motivisati.

Naučno je dokazano da mozak može procesuirati informacije efektnije u urednoj okolini. Samim tim, dobra je ideja da na vaš radni sto ostavite samo ono što vam je potrebno za zadatak kojim se trenutno bavite. Napravite listu pribora koji vam treba za taj zadatak i pobrinite se da je to jedino što se nalazi na vašem stolu (npr. zbirka, sveska, olovka, hemijska, gumica i kalkulator). Ukoliko vam je prostor za učenje neorganizovan, uzmite par minuta da ga pospremite pre nego što počnete sa radom.Čist i uredan prostor ima umirujući efekat na vaš mozak i pomoćiće vam da se skoncentrišete.

U današnje vreme, okruženi smo različitim vidovima tehnologije koji nas neprekidno mame da otvorimo društvene mreže ili vesti i vidimo šta se dešava oko nas. Kako vam ovo ne bi smetalo dok učite, stavite telefon na airplane mode dok radite. Ukoliko padate u iskušenje da ga svaki čas uključite, instalirajte aplikaciju „Forest: Stay focused“ koja će vas sprečiti da se igrate telefonom kada treba da se fokusirate.

Ne pokušavajte da radite bilo šta produktivno dok ležite ili sedite na krevetu. Jako je važno da mesto gde učite nije isto mesto gde i spavate. Nećete moći efektivno da učite na mestu koje asocirate sa odmaranjem ili spavanjem. Takođe, ako učite u krevetu, ili ležite ili sedite prekrštenih nogu. Ni jedna od ovih pozicija nije poželjna za postizanje maksimalnog fokusa. Ove pozicije vam čak mogu doneti i bolove u vratu ili leđima. Šta više, možete završiti i u neplaniranim dremkama! Dakle, učite za radnim stolom, uvek.

Naučno je dokazano da su ishrana i kognitivne performanse povezane i zavisne. Dominacija brze, prerađene i nezdrave hrane, osim zdravstvenih problema, smanjiće vam fokus, budnost i umanjiti energiju. Potrudite se da birate nutritivno bogate namirnice, kao što su povrće, sezonsko voće, žitarice, orašasti plodovi, riba, mlečni proizvodi i manje masno meso.

Neizbežno je: S vremena na vreme, nešto će vam odvući pažnju tokom učenja. Potrebna vam je strategija kako da se nosite sa tim. Evo jedne efikasne tehnike. Recimo da čitate vaše skripte iz istorije kada ste dobili iznenadnu potrebu da proverite poruke. Umesto da se prepustite iskušenju, na nekom papiriću zapišite: „Proveriti poruke.“ Kada ste to uradili, biće vam lakše da se vratite na posao. Tokom sledeće pauze, možete odlučiti da uzmete taj papirić i uradite sve sa spiska. U tom slučaju ćete proveriti svoje poruke. Zašto je ova tehnika efektivna? Zato što umesto da samo pokušate da se oduprete distrakciji, vi ste „preuzeli akciju“ time što ste je zapisali. Time, dajete sebi do znanja da je to distrakcija i da joj se niste predali. Ovo vam dopušta da možete se vratite onome što ste radili pre toga – da učite.

Benefiti fizičke aktivnosti su mnogobrojni, a između ostalog izdvaja se neurogeneza, tj. proizvodnja neurona u određenim delovima mozga koji kontrolišu pamćenje i razmišljanje. Potrudite se da izdvojite nekoliko sati nedeljno da odradite trening koji će vam poboljšati ne samo zdravstveno stanje, već i kognitivne sposobnosti.

Ovo možda nije savet koji ste očekivali. Na kraju krajeva, zar nije bolje da pokušavate da učite što više sati možete svakog dana? Ne, jer je poenta da se uči pametno, a ne samo mnogo. Naravno, trebate dosta da radite. Ali takođe je važno i da vodite izbalansiran život. Postavite striktan rok, kao što je 21:30, i postarajte se da ne radite nikakav posao posle tog vremena. Ovo će vam dati vremena da se opustite pre nego što odete u krevet. To znači da ćete moći da dobijete onih 8 sati spavanja koje vam treba kako bi ste optimizirali vaš akademski učinak. Tu je i još jedna prednost u postavljanju tačno određenog vremena kada prestajete sa učenjem svakog dana: striktno određen limit će vam pomoći da se skoncentrišete na ono što trenutno radite. Nećete toliko često odvlačiti pažnju, jer znate da nećete moći da ostanete budni do kasno da se iskupite za vreme provedeno u prokrastinaciji. Rezultat? Naučićete više za manje vremena i dobiti bolje ocene.