Polazeći od višegodišnjeg rada sa učeničkim parlamentima i srednjim školama u različitim lokalnim sredinama, UNSS prepoznaje značajne napore usmerene ka unapređenju kvaliteta, dostupnosti i pravičnosti obrazovanja. Istovremeno, iskustvo sa terena ukazuje na potrebu dodatnog preciziranja pojedinih mera i indikatora, kako bi planirane aktivnosti imale pun efekat u praksi.

Jasniji i merljivi indikatori napretka

U okviru Posebnog cilja 1.2 (osiguranje kvaliteta), posebno u meri koja se odnosi na unapređivanje sistema za praćenje napredovanja učenika (1.2.2), ukazali smo na nedovoljno preciznu formulaciju da je sistem „delimično uspostavljen“, bez jasno definisanih pokazatelja realizacije.

UNSS predlaže definisanje konkretnih i merljivih indikatora, poput:

• • broja pripremljenih podzakonskih akata,
• • procenta škola uključenih u pilotiranje,
• • broja obučenih nastavnika i članova ispitnih komisija,
• • jasnog vremenskog okvira za punu implementaciju.

Ovakav pristup omogućio bi transparentnije i realnije praćenje napretka, u skladu sa normativnim okvirom i obavezama preuzetim Strategijom.

Inkluzivno obrazovanje i uloga pedagoških asistenata

U okviru Posebnog cilja 1.4 (dostupnost i pravičnost), UNSS je ukazala na nesklad između planiranog povećanja broja pedagoških asistenata i realnih potreba učenika kojima je individualizovana podrška neophodna.

Posebno je naglašeno da:

• • nedovoljna dostupnost podrške može povećati rizik od osipanja učenika,
• • izazovi u infrastrukturi dodatno otežavaju punu inkluziju, naročito u srednjem obrazovanju.

Predložili smo uvođenje jasnog odnosa između broja pedagoških asistenata i broja učenika kojima je podrška potrebna (po školi ili regionu), kao i indikatora koji prate uticaj ove podrške na zadržavanje učenika u sistemu.

Karijerno savetovanje i tranzicija ka tržištu rada

U okviru Posebnog cilja 1.8 (celovživotno učenje i socijalno partnerstvo), istakli smo da karijerno savetovanje i rad resurs centara za razvoj karijere nisu dovoljno vidljivi među srednjoškolcima niti sistemski integrisani u rad škola.

Bez jasne institucionalne povezanosti sa socijalnim sektorom i lokalnim akterima, kao i bez stabilnog finansiranja, mladi ostaju nedovoljno pripremljeni za tranziciju ka tržištu rada.

UNSS predlaže:

• • formalno povezivanje škola, resurs centara i institucija iz socijalnog sektora,
• • obezbeđivanje održivog budžeta za aktivnosti prilagođene mladima,
• • uvođenje indikatora koji prate uticaj karijernog savetovanja na zapošljivost i nastavak obrazovanja.

Infrastruktura kao preduslov za digitalizaciju

U oblasti infrastrukture (Poseban cilj 1.9), iako je naglašen razvoj digitalne infrastrukture, ukazali smo da u pojedinim sredinama i dalje postoje izazovi u pogledu osnovnih uslova rada – uključujući grejanje i bezbednost objekata.

U uslovima u kojima se nastava skraćuje zbog neadekvatnog grejanja, unapređenje napredne tehnološke opremljenosti ne može dati pune rezultate.

Zato smo predložili:

1. jasnu prioritetizaciju ulaganja u minimalne infrastrukturne standarde (grejanje, sanitarni uslovi, bezbednost),
2. uvođenje indikatora koji prate ispunjenost tih standarda,
3. ravnomernu raspodelu sredstava, sa posebnim fokusom na ruralne i manje razvijene sredine.

Fokus na stvarne potrebe srednjoškolaca

UNSS smatra da unapređenje navedenih aspekata može značajno doprineti ostvarivanju ciljeva Strategije do 2030. godine i principa utvrđenih u važećem zakonodavnom okviru.

Kao organizacija koja svakodnevno radi sa srednjoškolcima i učeničkim parlamentima, nastavićemo da doprinosimo razvoju obrazovnih politika koje su zasnovane na dokazima, merljivim rezultatima i stvarnim potrebama mladih – kao krajnjih korisnika obrazovnog sistema.

>> Komentari koje smo dostavili putem platforme eKonsultacije. <<