Povodom Međunarodnog dana zaštite podataka o ličnosti, Beogradska otvorena škola (BOŠ) je u sredu, 26. januara održala panel pod nazivom „Izazovi zaštite podataka u savremenom obrazovanju“. Ovo je jedan od serije panela u okviru Nedelje privatnosti.
Pandemija izazvana virusom korona pomerila je tradicionalno obrazovanje u onlajn sferu, čime su se i nastavnici i đaci našli pred izazovima koje digitalizacije obrazovanja nosi sa sobom. Proces digitalizacije doneo je nova znanja zaposlenima u prosveti, ali i đacima i njihovim roditeljima. Oni su ovladali digitalnim platformama, poput Google učionice, kao i korišćenjem aplikacija Viber i WhatsApp koje su olakšale komunikaciju i organizaciju nastave. Međutim, to je sa sobom donelo i veću obradu ličnih podataka.
– Sa digitalizacijom dolaze nova znanja. Dobro obrazovana osoba koja zna kako da odgovorno koristi digitalne alate, ima manju verovatnoću da se nađe u situaciji u kojoj će njeni lični podaci biti zloupotrebljeni. Osnovni cilj digitalizacije u obrazovanju jeste da tehnološka rešenja budu takva da obezbede zaštitu podataka o ličnosti i tome treba sveobuhvatno pristupiti – istakao je doktor Saša Stojanović, pomoćnik ministra za digitalizaciju u prosveti i nauci.
Kako bi se obezbedila adekvatna obrada ličnih podataka u obrazovanju, propisano je da svaka škola treba da ima imenovano lice koje će se baviti pitanjima zaštite podataka o ličnosti, istakao je Zlatko Petrović, pomoćnik generalnog sekretara Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
– Škole nisu svesne obaveza koje imaju, na šta ukazuje i činjenica da uglavnom nemaju imenovana ta lica. S druge strane, nastavnici nisu svesni problema do kojih može doći, kao što je kompromitacija podataka koji se dele kroz različite digitalne platforme. Svi treba da znaju koji im se lični podaci obrađuju i u koju svrhu – ističe Petrović.
Zaštita podataka prožima svaki aspekt naših života, jer podatke svuda ostavljamo. Zato je važna edukacija nastavnika, koji deci mogu preneti ta znanja. – Ogroman broj podataka se uzima u školama. Nastavnici pohađaju obuke o zaštiti privatnosti, ali treba još da se radi na edukaciji. Svi treba da damo svoj doprinos. Kada bi svi nastavnici posvetili 5 minuta na svom času priči o zaštiti podataka, to bi bio pravi put do edukacije – kaže Aleksandra Ilić, direktorka Ekonomsko-ugostiteljske škole „Vuk Karadžić” iz Velike Plane.
Iako dosta vremena provode na Internetu, mladima je takođe potrebna dodatna edukacija o bezbednom ponašanju u digitalnom svetu. – Mladi neretko nisu svesni opasnosti koje vrebaju. Sa svakim skidanjem aplikacija, mi dajemo svoje podatke, pri tom ne čitajući uslove korišćenja. Na taj način, mladi sami sebe dovode u problem – upozorava Jelena Rajković, članica Upravnog odbora Unije srednjoškolaca Srbije (UNSS).
Sa tim je saglasan i Danilo Krivokapić, direktor SHARE Fondacije. – Ceo Internet je uspostavljen tako da se svuda uzimaju podaci. Ima mnogo rizika kojih moramo biti svesni. Ne možemo mnogo očekivati od škola, jer nemaju dovoljno resursa za zaštitu ličnih podataka. Zato je važno raditi na informisanju svih aktera – institucija, škola, nastavnika, roditelja i učenika – zaključuje Krivokapić.
Ceo panel možete pogledati na sledećem LINKU.