Nikola Petrović je nastavnik engleskog jezika, jezika medije i kulture kao i građanskog vaspitanja u Gimnaziji “Bora Stanković”, u Nišu. On se trudi da učenici ne osete razliku između nastave na daljinu i nastave u normalnim uslovima.
d
Iz perspektive nominovanog nastavnika:
Šta smatrate da se najviše dopada učenicima u Vašem radu?
Kada zaključim ocena na kraju svakog polugođa, učenicima kažem da na parčetu papira napišu šta im se dopalo, a šta ne, te daju zaključnu ocenu mom radu u tom polugođu. Tako vidim da im se dopada to što mi je stalo do njih kada imaju problem, što mogu slobodno da kažu šta misle o svemu, što ih pažljivo slušam kad govore, ne osuđujem i pravično sagledavam situacije, a da su im teme i način mog rada zanimljivi i korisni. Napišu i poneku zamerku, što je sasvim u redu, a znaju i da daju dobre predloge koje mogu da primenim u narednom polugođu. Tako da se moj rad stalno menja i unapređuje.
Moram samo da naglasim da imam dve velike pogodnosti: to što predajem predmete koje učenici generalno vole – Engleski jezik, Jezik, mediji i kultura i Građansko vaspitanje, kao i to što je većina učenika Gimnazije Bora Stanković u Nišu jako dobra.
Koja je razlika između rada u vanrednom stanju i pre njega?
Za mene nema posebne razlike, osim što učenike viđam u virtuelnom prostoru. Sa učenicima se vidim i čujem onlajn, tako da im držim časove u određeno vreme kao što bih to radio u školi. Podelim ekran sa njima, bela strana mi služi kao tabla, a obilje audio i video materijala sa interneta mi olakšava posao, pa je i učenicima zanimljivije nego u tradicionalnoj učionici. Učenici mogu da odgovaraju, prezentuju ili rade test, a ja mogu da ih posmatram i vodim računa da ne prepisuju.
Dakle, nema potrebe da zatrpavam učenike domaćim zadacima, već radim kao i pre uvođenja vanrednog stanja. Pored predmeta koje predajem, na ovaj način mogu da držim čas odeljenskog starešine i čas odeljenske zajednice, dopunsku i dodatnu nastavu, sekciju, a takođe i roditeljski sastanak.
Koju platformu koristite za rad?
Na predlog učenika, odabrao sam Diskord. Iako je prvenstveno namenjena igračima igrica, ona mi odgovara jer je stabilna i može da prihvati celo odeljenje, a omogućava deljenje ekrana, kao i audio i video sadržaja. Nesebičnu pomoć prilikom učenja kako se Diskord koristi pružili su mi učenici II4, bilingvalnog prirodno-matematičkog odeljenja kome sam razredni starešina. Oni su tehnička podrška svim odeljenjima kojima predajem, a napravili su grupe za svako odeljenje i uputstvo za korišćenje ove platforme, kako bi meni i ostalim učenicima olakšali rad. Ovom prilikom im se još jednom zahvaljujem.
Mejl, Vajber i Gugl učionicu sam koristio i pre vanrednog stanja, kako bih lakše komunicirao sa učenicima i roditeljima, pregledao domaće zadatke, davao dodatna vežbanja za test i materijale učenicima koji žele da znaju više. Sada Gugl učionicu koristim i za vežbanje engleskog jezika sa učenicima osmog razreda koji pohađaju pripremnu nastavu za bilingvalno odeljenje. Takođe, Skajp mi služi za davanje usmenih objašnjenja zainteresovanim učenicima.
Zašto je važna redovna komunikacija sa učenicima?
Redovna komunikacija je inače jako važna, a naročito sada tokom vanrednog stanja. Pošto sam mahom kod kuće, učenicima sam dosta dostupan i trudim se da blagovremeno odgovorim na poruke, mejlove i telefonske pozive. Moram reći da su učenici pri tom vrlo odmereni i kulturni. Na ovaj način, imam uvid u to da li su dobrog zdravstvenog stanja – i fizičkog i psihičkog.
Pored dobijanja informacija o napredovanju u učenju i opterećenosti zbog velikog broja različitih predmeta, jako mi je važno kakvo je stanje unutrašnjeg sveta ovih tinejdžera. Drago mi je kada mi se obrate da porazgovaraju sa mnom – neki učenici se boje da će se oni ili neko iz njihove porodice zaraziti virusom, nekima je malo napetija situacija kod kuće, neki se brinu što ne mogu sami da savladaju određene predmete, a neki da li će biti spremni da polože prijemni ispit za fakultet.
Iako nemam profile na Fejsbuku i Instagramu, kao ni kanal na Jutjubu, verujem da će moji učenici reći da sa mnom imaju dobru komunikaciju.
Da li se uloga nastavnika promenila ili povećala na neki način?
Iz mog ugla gledano, nije. Za mene je škola bila i ostala vaspitno-obrazovna, ne obrazovno-vaspitna, ustanova. Uvek se trudim da vlastitim primerom pokažem ono o čemu pričam kada ih savetujem, a pokazalo se da učenici to izrazito cene. Zapravo je vrlo jednostavno: pružite im ljubav, pažnju i znanje, i oni će vam uzvratiti istom merom.
I pre smo ispravljali domaće zadatke, samo što smo to radili na tabli, a učenici su prepravljali ono što su pogrešno uradili. Umesto da svakom učeniku gledamo domaći zadatak, uradimo zadatke i pošaljimo im. I ranije su učenici tražili objašnjenje, samo ga nismo pisali, nego smo ga usmeno izlagali. Umesto da pišemo, snimimo svoja objašnjenja i pustimo im da ih čuju, ili, još bolje, vide. Kao i obično, sve je stvar dobre organizacije.
Da li imate neki savet/predlog za Vaše kolege?
Hajde da se zajedno borimo da nam svedu na minimum administrativne i ostale poslove, kako bismo mogli da se maksimalno posvetimo vaspitno-obrazovnom radu. Hajde da se izborimo za seminare na kojima ćemo učiti kako da koristimo onlajn platforme, da bi olakšali i unapredili svoj rad, te učenike bolje motivisali i inspirisali, a proces učenja učinili interesantnijim. Hajde da pružimo svojim đacima ono što bismo voleli da neko drugi pruži našoj deci.
Tekst predstavlja isključivo stavove i mišljenja autora, a ne organizacije.
Tekst je napisan u okviru programa #VanrednoObrazovanje.
