Evropski pokret u Srbiji pokrenuo je inicijativu formiranja Međusektorske radne grupe za razvoj interkulturalnog obrazovanja u srednjim školama u okviru projekta „Zajedno za razvoj interkulturalnog obrazovanja“ sa ciljem umrežavanja i saradnje organizacija civilnog društva, srednjih škola i predstavnika/ca relevantnih javnih institucija u oblasti unapređenja kvaliteta obrazovanja o ljudskim pravima, sa fokusom na interkulturalno obrazovanje.

Tim povodom, juče je u Medija centru u Beogradu održana konferencija, posvećena predstavljanju rezultata projekta i zajedničkom osmišljavanju daljeg pravca međusektorskog zalaganja za razvoj interkulturalnog sadržaja i veština među mladima u sistemu srednjeg obrazovanja.

Dragana Đurica, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji u uvodnom obraćanju istakla je da je cilj današnjeg skupa predstavljanje rezultata rada istoimenog projekta, koji su sproveli kroz javni dijalog i saradnju javnih institucija i OCD, a sve u svrhu doprinosa i poboljšanja obrazovnog sistema srednjih škola kroz predloge za unapređenje sadržaja o interkulturalnosti.

Ona je navela da je cilj konferencije predstavljanje predloga javne politike objavljene u publikaciji „Interkulturalnost u obrazovanju”, koja sadrži konkretne preporuke usmerene ka javnim institucijama, srednjim školama, OCD i šire, a sve u cilju unapređenja interkulturalnog obrazovanja.

„Interkulturalnost i njena primena u obrazovanju pomažu integraciji nacionalnih i etničkih zajednica, kao i povećanju empatije i razumevanja među mladima i smanjenju svega onoga što nas kao društvo danas boli, a to su nasilje i govor mržnje, i podstiče unapređenje ljudskih i manjinskih prava”, navela je Đurica.

Ona je istakla da je Evropskom pokretu u Srbiji svaki napredak u ovoj oblasti važan, posebno imajući u vidu da samo „društvo koje vrednuje različitost može biti demokratsko društvo koje je zrelo za integraciju u Evropsku uniju”.

Programski direktor Beogradske otvorene škole Vladimir Pavlović podsetio je da se projekat sprovodi u okviru velikog programa Beogradske otvorene škole „Dijalog promena” u saradnji sa nekoliko partnera- Ministarstvom za ljudska i manjinska prava, Republičkim sekretarijatom za javne politike, Centrom za javne politike EU Univerziteta u Beogradu i Međunarodnim centrom Olof Palme.

Pavlović je naveo da projekat sadrži komponentu dijaloga između različitih strana, a za okruglim stolom su se našli predstavnici javnih vlasti, naučno-obrazovnih institucija i eksperti, odnosno svi oni koji su potrebni da se razgovara o jednoj javnoj politici i oblasti koja je bitna i da se dođe do zajedničkih rešenja.

„Projekat je bitan jer gađa temu koja se provlači uvek ispod radara, dok se ne desi nešto loše. Tema interkulturalnosti kao motora razvoja mora biti prepoznata i drago mi je da ste to prepoznali. Ona se bavi i strateškim i institucionalnim nivoom, ali ono što je posebno važno jeste da se bavi  i promenom svesti, diskursa, načina razmišljanja i razgovora o ovoj temi”.

Igor Jojkić je prestavio prezentaciju predloga javne politike: „Interkulturalnost u obrazovanju“.

On je naveo da su identifikovani izazovi u primeni interkulturalnosti u obrazovanju: Nedovoljna umreženost OCD koje se bave aktivnostima koje podstiču razvoj interkulturalnosti; Nedovoljno poznavanje koncepta interkulturalnosti kod nastavnika i drugih relevantnih aktera odnosno nedostatak kompetencija za interkulturalno obrazovanje.

Ova prezentacija je locirala i uzroke, a to su nedovoljno razumevanje pojma i suštine interkulturalnosti od strane nastavnika, školskih uprava i drugih relevantnih tela u obrazovnom sistemu. Uz to, u uzroke se ubraja i iskustvo OCD u realizaciji neformalnog obrazovanja u oblasti interkulturalnosti. „OCD nisu uključene u dovoljnoj meri u razmenu dosadašnjeg iskustva i postignuća u oblasti neformalnog obrazovanja, a na temu interkulturalnosti i mladih”, naveo je Jojić.

Posledice nedovoljne zastupljenosti i razvijenosti praktične primene koncepta interkulturalnosti u obrazovanju mogu se ogledati u „nedovoljnoj integraciji nacionalnih i etničkih zajednica, odsustvu empatije i razumevanja među mladima, porastu nasilja i govora mržnje te daljem zanemarivanju ljudskih i manjinskih prava”.

Predlog javnih politika sadrži preoporuke za Ministarstvo prosvete, nastavnike i organizacije civilnog društva.

Potom je usledio prvi panel, na kojem je moderaciju vodila Zorana Milovanović iz Evropskog pokreta u Srbiji.

Violeta Vlajković Bojić, savetnica koordinatora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Vlada Republike Srbije, rekla je da je ovo prvi korak, odnosno postavljenje okvira i istakla da je rad svih članova na projektu bio volonterski.

Ona se osvrnula na instituciju iz koje dolazi, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i istakla: „Najveći izazov u mom poslu je rad i saradnja sa predstavnicima Nacionalnih saveta nacionalnih manjina, zato što nacionalne manjine čine našu Srbiju etnografskom freskom, a sva vrsta podrške i doprinos koji možemo dati u kreiranju njihovih programa za mene predstavlja pravo zadovoljstvo“.

Vlajković Bojić je naglasila da je najveće preimućstvo posla koji obavlja  neposredni kontakt sa nastavnicima i osluškivanje njihovih potreba. „Interkultura je ekspliticno ili implicitno zastupljna u programima nastave i učenja, a Zavod kreira predloge nastave i učenja. Interkultura je posebna kompetencija u programu nastave učenje za strani jezik jer da bismo razvijali komunikativnu kompetenciju neophodno je da znamo kulturu ponašanja i ophođenja u odnosu na drugu kulturu. Pripadnici drugih kultura, nacija i zemalja su prisutini, odnosno povećan je broj stranih učenika u našoj zemlji. Da bismo njima olakšali razvijanje njihovog ličnog i akademskog razvoja, kreiran je program srpski kao strani jezik, kroz koji se implicira svest o drugom, kao drugačijem. Takođe, treba spomenuti građansko vaspitanje, koje je prožeto svim kompetencijama za demokratsku kulturu. Programi stručnog usavršavanjasadrže preko dvesta programa koji se bave interkulturom”.

Melita Ranđelović, predsednica Nacionalne asocijacije nastavnika/ca građanskog vaspitanja i saradnika/ca rekla je da kontinuitet stvaranje ove asocijacije postoji već osamnaest godina, a da formalno kao udruženje postoje oko tri i po godine. Asocijacija ima pet lokalnih centara i pokriva celu državu.

„Asocijacija je šarenolika grupa ljudi jer nastavnici građanskog vaspitanja su nastavnici različitih predmeta i programa koji rade u školama. Naš program realizuju nastavnici srpskog i stranih jezika i društvenih predmeta i različitih prirodnih nauka, što čini program bogatijim, ali nosi i neke izazove“, rekla je Ranđelović.

Ona je navela da je asocijacija aktivno sa Zavodom učestvovala u kriranju novih programa nastave i učenja građanskog vaspitanja za osnovne i srednje škole. Dodala je da su aktivno učestvovali i u istraživanjima povodom implementacije novih programa građanskog vaspitanja u poslednje četiri godine. Isto tako, učestvovali su u kreiranju i odabiru platforme na sajtu Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. „Postoji jedna odeljak na sajtu „građansko vaspitanje“, koji smo dopunili tekstualnim materijalima, kako bi to pomoglo nastavnicima i učenicima“, navela je Ranđelović.

Dragana Đurić, v.d. direktorka Nacionalne asocijacije roditelja i nastavnika Srbije rekla je da ista postoji od 2017. godine u dvanaest gradova Srbije.

„Naša asocijacija se manje bavila politikama, a više praksama interkulturalnosti i sproveli smo dva velika i značajna projekta koja je podržavala Fondacija za otvoreno društvo. Kroz te projekte smo porasli kao organizacija i stekli neke svoje obrise. Naše iskustvo iz tih projekata je da je ova tema vrlo daleka i apstraktna za roditelje, ali i za nastavnike. Bez obzira što sve postoji na papiru, u praksi postoji malo. Pomenuti projekti koje smo sprovodili su najviše zanimali roditelje, koji su kao „deca Jugoslavije“ videli veliki prostor da prenesu svoje vrednosti, stavove i uverenja, a ovoga puta na neki drugačiji način. Pored toga, ovo su bili sjajni mobilizacijski događaji u svim sredinama- bilo je vrlo posvećeno, posećeno i interesantno, a u Subotici smo okupili 600 ljudi. U društvu koje desničari i kliza ka fašizmu izuzetno je važno da se ovo stalno podvlači kao jedna veoma bitna tema. Roditelji su prepoznali vaspitni značaj teme i da istom treba da se bave i kod kuće“, rekla je Đurić.

Vladimir Pavlović, programski direktor Beogradske otvorene škole rekao je da ako želimo da menjamo ovu kompleksnu javnu politiku koja se tiče interkulturalnosti, postoje tri dimenzije koje je potrebno menjati. „Jedna dimenzija je na nivou onoga što je normativa- zakoni, strategije propisi, drugi nivo je nivo institucija koje sve normirano treba da sprovode u praksi, a treći nivo je nivo vrednosti, stavova i načina na koji razmišljamo i razgovaramo o ovoj temi. Svaki od ovih nivoa treba da funkcionišu paraleno i jedan bez drugog ne mogu“, naveo je Pavlović.

Pavlović je dao ličnu emotivnu opasku i osvrnuo se na roditeljski sastanak svoje dece kojem je prisustvovao. „Pedagog nam je predstavio plan, a ja sam se osetio kao da moje dete ide u zatvor jer se isti bavi samo posledicama- ako se nešto desi. I tada sam postavio pitanje da li moguće da uradimo nešto da se ta struktura ne aktivira, a interkulturalnost je apsolutno mehanizam za to. Zato je važno bavite se prevencijom, a ne posledicama“, istakao je on.

Moderatorka je učesnicima postavila pitanje kako je moguće da postoji dobar normativni okvir, ali da u praski stvar nije zaživela.

„Meni se čini da smo mi paradoksalno trideset godina posle rata jedno posleratno društvo u kome smo prilično nepoverljivi prema nekome ko nije potpuno isti kao mi i da je to jedna potka koja se provlači iza- hajde da stalno budemo u odbramebnom modu. Drugi deo priče je da je ovo podrazumevana tema, ljudi pomisle mi smo sve uradili. Mi smo jedina zemlja koja ima obrazovanje na osam jezika i pored toga ima elemente kulture na četiri jezika ili čak ukupno šesnaest, što ne postoji nigde na svetu. Kada sam ja studirala jedina trojezična škola u Evropi bila je u Vojlovici pored Pančeva, ali je trebalo da se zarati pa da nas kroz projekte uče ponova da se interkulturalno povežemo“, objasnila je Dragana Đurić, v.d. direktorka Nacionalne asocijacija roditelja i nastavnika Srbije.

Ona je dodala da povremeno sami zanemarujemo kvalitet koji ima naše obrazovanje i koji imamo kao obrazovni sistem. „Mislim da treba da prigrlimo to što imamo, da budemo ponosni na to i da ga negujemo kroz obrazovni sistem, ali i na druge načine. Mediji su jako zapostavili temu interkulturalnosti i ona je skrajnuta kao jako značajna društvena tema“, poručila je Đurić.

Violeta Vlajković Bojić je rekla da imamo okvir, programe, slobodne nastavne aktivnosti i izborne programe i da interkultura pripada svim predmetima, a škola jeste mesto kontakta. „Iskustvo kaže da se tokom programa i seminara jako lepo razumemo, divno sarađujemo i dobijamo primere dobre prakse. Postoji i regionalno povezivanje nastavnika. Institucija kao Zavod nema mehanizam praćenja, ali sam sasvim sigurna za većinu nastavnika da je njihov rad zasnovan na demokratskim, humanističkim vrednostima i da postoji odsustvo stereotipije i diskriminacije. Nastavnici su sistem za sebe, a oni utiču na svoje učenike. Svi smo svesni okruženja i moramo da radimo ne paralelno, već zajedno, jer svi imamo odgovornost“, rekla je savetnica koordinatora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Vlada Republike Srbije.

Melita Ranđelović, predsednica Nacionalne asocijacije nastavnika/ca građanskog vaspitanja i saradnika/ca rekla je da u svim školama ima dobrih primera realizacije interkulturalnosti na delu, u učionicama i u vannastavnim aktivnostima i da treba da budemo ponosni koliko nastavnici pokreću učenike i povezuju se sa lokalnim zajednicama i institucijama. „To je često jedno malo ostrvce i ne priključuju se uvek svi nastavnici. Mislim da su nas događanja prethodnih meseci vratili na značaj i važnost vaspitanja, koje je nesumnjivo uvek postojalo, ali smo u fokus stavljali obrazovanje, a vaspitanje je bilo nešto što se realizuje usput i ne daje mu se značaj“, navela je Ranđelović.

Vladimir Pavlović, programski direktor Beogradske otvorene škole osvrnuo se konstataciju da treba negovati nastavnike i postavio pitanje da li to činimo, a postavilo se pitanje da li dovoljno negujemo roditelje kao element obrazovnog sistema. Pavlović je naveo da izmene može da donese dobra međuresorna grupa, ali „ono što tamo piše ne može da se sprovede bez institucije i bez članova zajednice“.

Moderator na drugom panelu bio je Nenad Bušić iz Evropskog pokreta u Srbiji – Forum mladih.

Elizabeta Jagica, koordinatorka za program i komunikacije iz Unije srednjoškolaca Srbije rekla je da je ovaj projekat stvorio korene za dalji razvoj interkulturalnog obrazovanja. „Za mene su interkulturalno obrazovanje i interkulturalnost veoma važni jer sam odrastala u Vojvodini koja je multietnička zajednica i dalje živim u multietničkoj zajednici koja se nalazi na petanest minuta od Beograda, u Pančevu. Važno je istaći da to jeste multietnička zajednica, ali dolazi do zajedničkog egzistiranja i ništa više od toga, a da bi došlo do drugog koraka- interkulturalnosti, potebno je mnogo više da bismo došli do međusobnog razumevanja, a ne samo zajedničkog suživota“, poručila je Jagica.

Marko Stanković, član Upravnog odobra Krovne organizacija mladih Srbije rekao je da ne bi trebalo da budemo usmereni na to kako je neka kultura drugačija od naše, već da nađemo način kako da našu kulturu predstavimo nekome ko nije deo iste. „To je želja da čujete nekoga, shvatite nekoga i upoznate nekoga, kada je gleda iz ugla šta nam je zajedničko, lakše je da se preomoste očigledne razlike koje postoje u svakom društvu“, rekao je Stanković.

Marijana Jović, programska koordinatorka Nacionalne alijansa praktičara/ki omladinskog rada rekla je da dolazi iz strukovnog saveza koji rade kroz neformalno obrazovanje sa mladima i da joj to daje uvid u realnost koju mladi žive. „Interkulturalnost je jedna od naših ključnih vrednosti na koju oslanjamo naš rad i omladinski rad ne možemo da zamislimo bez interkulturalnosti i poštovanja različitosti. U praktičnom smislu to znači da nije reč samo o suživotu i upoznovanju, smatramo da mlada osoba ne može da upozna sebe i svoju kulturu, ako ne poseduje ogledalo i neki reper na osnovu kojeg definiše sebe, tako da je to kontinuiran proces koji živimo i osnova kvalitetnog zajedničkog života na jednoj teritoriji, ali i put ka razvoju lokalne zajednice i razvoju šireg društva. Kroz učenje o drugima, učimo o sebi i tako gradimo svet koji je dobar za sve nas“, istakla je Jović.

Lazar Simić, mladi evropski ambasador YEAS ispričao je da dolazi iz Kraljeva gde ne postoji mnogo različistosti. „Sa dvanaest godina sam otišao u dečje selo u Švajcarskoj, gde su bile osobe drugih nacionalnosti sa Balkana, kada sam se prvi put sreo sa Albancima sa Kosova. Na početku to nije bilo najbolje, ali smo dobijali zadatke koje smo rešavali zajedno i koji su doneli dobrobit svima nama. Interkulturalnost je motor za pronalaženje zajedničkog sa drugima iz kog će dalje poticati dobro za sve grupe“, naveo je Simić.

Marko Stanković se osvrnuo na Alternativni izveštaj o položaju mladih KOMS-a i rekao da 71 odsto mladih nikada nije učestvovalo u evropskim projektima, a svega 12 odsto mladih je imalo priliku da putuje negde.

Elizabeta Jagica govorila je o iskustvu Unije srednjoškolaca Srbije, rekavši da se interkulturalnost najčešće poteže kroz građansko vaspitanje. „Mi se srećemo i povezujemo tek u srednjoj školi, kada postajemo svesni prepreka, počevši od jezika. Onda na red dolaze kulturološke razlike, a kroz četiri godine školovanja je moguće stvoriti konekcije. Srednjoškolci ističu da je bitna razmena, ali njih odbija ako nemaju dovoljno dobre ocene da mogu da budu primljeni ili strah što će otići od kuće. Međutim, građansko vaspitanje je izborni predmet koji ne pohađaju svi. Sam problem obrazovanje je fokus na oceni, a ne na kritičkom razmišljanju i stvaranju stava ka naučenom“, objasnila je ona.

Kako je navela Marijana Jović, u današnjem digitalnom svetu kada pričamo o zajednicama, pričamo o online zajednicama, interkulturnost je realnost. „Mladi se susreću na Internetu sa drugim mladim ljudima iz različitih kultura, sa drugim pogledom na svet i drugim vrednosnim sistemom i ako ih mi ovde u našim zajednicama kroz obrazovanje ne pripremamo za taj susret, mladi će pokazivati predrasude i ispoljavati stereotipe i to će im dugoročno onemogućavati funkcionisanje u svetu kakav danas jeste. Naš zadatak je da radimo na osnaživanju mladih da izgrađuju svoje kritičko mišljenje i to je važan alat za njihovo pripremanje za realnost i da budu spremni da rizike prebace u svoju korist“, poručila je Jović.

Lazar Simić je rekao da se vrlo često zloupotrebljava sintagma evropske vrednosti i da ih doživljavamo kao nešto daleko i nametnuto. „Međutim, onda vidimo da su to osnovne slobode koje okružuju ljudsko dostojanstvo i da „evropske vrednosti“ nisu samo evropske, već i vrednosti prosečnog Srbina. Interkulturalnost je deo te priče jer je Evropska unija i Evropa kao takva sačinjena od različitih nacija i veroispovesti, a Zapadna Evropa je postala i dom ljudima koji nisu sa ovog kontinenta. U tome Balkan i Srbija ne kaskaju, jer mi imamo prirodnu interkulturalnost i mi smo u tom smislu konfesionalno raznovrsni, ali smo dozvolili sebi greške u prošlosti koje su nas udaljile jedne od drugih“, naveo je Simić.

Prema rečima Elizabete Jagice kroz neke druge predmete je moguće uključiti pitanje interkulturalnosti. „Važna je saradnja roditelja, nastavnika i učenika. Interkulturalno obrazovanje doprinosi razvoju mladih na različite načine i važno je pitati ih za mišljenje“, smatra ona.

Marijana Jović iz ugla neformalnog obrazovanja navodi da postoje organizacije koje su primarno opredeljenje za temu interkulturalnosti, ali ono što je specifično za omladinski rad jeste da interkulturalnost prati sve teme.

Izveštaj KOMS-a je pokazao da među vrednostima koje preferiraju mladi, najviše im je bitna lična sloboda i zaštita životne sredine, dok se na začelju nalazi religija i pripadnost nekoj religijskoj grupi, rekao je Marko Stanković. „Tu dolazimo do zaključka da mladi jako teško menjaju svoje stavove, ujedno zbog prisustva društvenih mreža i interneta, mladima nije teško manipulisati. Posao formalnog i neformalnog obrazovanja je da se radi sa mladima, ali i da im se pomogne da obrade neke informacije”, objasnio je Stanković.

Prema rečima Lazara Simića, naše formalno obrazovanje pruža jako malo ili nimalo informacija o Evropskoj uniji, ali po njegovom mišljenju mnogo veći problem su mediji i njihovo izveštavanje. „Dobijamo informacije koje su netačne i izmanipulisane ili potiču iz ličnih uverenja. Da bismo bili svesni da je interkuluralnost neodvojivi deo demokratskih vrednosti, mi moramo imati čitav spektar dobrih izvora, počevši od obrazovanja i televizije”, podvukao je on.

Projekat Zajedno za razvoj interkulturalnog obrazovanja se sprovodi u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Dijalog promena“, uz finansijsku podršku Evropske unije.

Više fotografija sa samog događaja možete pogledati na linku https://flic.kr/s/aHBqjAUv5h. Tekst preuzet sa stranice Evropskog pokreta u Srbiji.