Mladalački bunt – koristi li nečemu?

Mladi, oduvek karakterisani sa nekom dozom bunta u sebi, kako odrasli kažu obično ne koriste taj bunt i revolt za neku „pametnu“ stvar koja ne bi doprinela ni samim mladima, a kamoli lokalnoj zajednici ili celokupnome društvu.

No, mladi su pokazali (i to više puta) da to apsolutno nije istina.

Našim svetom, posebno u poslednjih stotinak godina, počeo je da se širi teror, mržnja među ljudima, ratovi, nepoštovanje ljudskih prava. U određenim situacijama mladi su odlučili da žele da prepreče put toj tami koja se sve brže širi, i svojim mladalačkim buntom i revoltom pokušavali su da ga zaustave.

Grinzboro, 1960.

U Grinzboru 1960. mladi su organizovali jedan vrlo zanimljiv protest. Naime, afroamerički studenti i đaci srednjih škola su otišli u jedan restoran u koji su mahom odlazili ljudi bele puti kojima je navodno jedino bilo dozvoljeno da budu usluženi. Ljubazno su zamolili zaposlene da ih usluže, ali konobari i konobarice na to nisu pristali, što su studenti i očekivali jer su znali da žive u vreme segregacionog društva u tadašnjim SAD. Uprkos tome što su bili odbijeni, mladi su ostali da sede u restoranu i svojim pasivnim otporom motivisali su i ostatak omladine američkog Juga da urade istu stvar što je dovelo do osnivanja celog jednog aktivističkog pokreta koji se borio za rasnu ravnopravnost u tadašnje vreme iako su mnogi od njih bili uhapšeni za narušavanje mira.

Univerzitetski ustanci, 1968.

Proleća 1968. više kontinenata gorelo je plamenom studentskih protesta. Neki od njih bili su uspešni, neki ne, ali jedino što je bilo važno jeste to da je stvorena aktivistička struja koja je motivisala mlade da veruju u promenu na bolje i njeno ostvarenje.

U martu te godine više od hiljadu studenata na Univerzitetu Hovard zauzelo je univerzitetsku administrativnu zgradu, a još veći broj njih je postavio barikade u studentskim domovima. Oni su zahtevali da se u nastavni plan uključi afričkoamerička kultura i istorija, da dođe do smene univerzitetskog predsednika, da se osnuje pravosudni sistem koji bi uključivao i studente koji su većinom bili Afroamerikanci, ali i da se ne pokreću nikakvi postupci protiv studenata koji su učestvovali u protestima. Uprava univerziteta se složila samo sa poslednje dve stavke.

Studenti Univerziteta Kolumbija bili su inspirisani ovakvim delom i strategijom protesta, i mesec dana kasnile sproveli su vrlo slično delo.

Sa druge strane Atlantskog okeana, u Evropi, tačnije u Francuskoj i u Poljskoj studenti su kipteli. U Varšavi održavali su se protesti od nekoliko desetina stotinata studenata koji su se borili protiv cenzure vlade, dok su u Francuskoj mladi zauzeli Sorbon u maju, postavljajući barikade od automobila u cilju svrgavanja s vlasti predsednika Čarlsa de Gula u čemu nisu uspeli.

Rušenje aparthejda, 1970te-1980te

U junu 1976, nekoliko hiljada studenata je započelo miran marš kroz Johanezburg, koji je rezultovao i u preminulima nakon oružanog napada policije. Demonstranti su želeli zakon koji bi zahtevao uključenje učenja Afrikaans u svim školama širom južne Afrike, a kasnije se pretvorio i u borbu protiv aparthejda.

Plišana revolucija, 1989.

Ubrzo nakon pada Berlinskog zida koji je označavao početak kraja Istočnonemačke komunističke vlade, studenti i građani susedne Čehoslovačke krenuli su putom svrgavanja sopstvene komunističke vlade.

Ustanak je činilo čak pola miliona demonstranata koji su bili tvrdoglavo mirni uprkos svim policijskim napadima zbog čega je ova revolucija tako i oslovljavana. Rezultovala je u konačan pad komunističkog režima Čehoslovačke.

Black Lives Matter, od 2013. sve do danas

Pokret „Black Lives Matter“, naširoko poznat, započele su tri sredovečne žene – Patrisa Kulors, Ališa Garza i Opal Tometi; međutim, iako nije osnovan od strane omladine, 2014. nakon ubistva 18-godišnjaka Majkla Braun, demonstrantni na ulicama Amerike bili su sve mladjeg i mladjeg uzrasta.

Prošlu godinu osim epidemije korona virusa, obeležili su i BLM protesti širom SAD-a i sveta koji i dan danas predstavljaju jedno od gorućih pitanja sadašnjice.

Demonstranti ovog pokreta imaju za cilj da živimo u svetu rasne ravnopravnosti sa akcentom na oružanom policijskom nasilju nad, uglavnom, nenaoružanim Afroamerikancima.

Mladalački revolt izgleda i nije tako loš, zar ne?