Nedelja sa: Sarom Vuksanović

Sara Vuksanović, srednjoškolka iz Niša, je sa svojih jedanaest godina počela da se bavi pisanjem, a već do svoje osamnaeste godine je napisala nekoliko knjiga. Ove nedelje Sara je sa nama podelila nekoliko korisnih saveta za sve one koji se bave pisanjem i otkrila nam je kako ona dolazi do svoje inspiracije.

1. Šta te je inspirisalo da počneš sa pisanjem?


Shvatila sam da želim da pišem kad sam u školskoj biblioteci tražila nastavak Hari Potera i skapirala da je to neko napisao, a taj neko nije bio Hari. Malo je smešno ali bila sam dete i za mene je to bio jedan od onih momenata gde sam shvatila da želim da pišem priče koje će druge naterati da se izgube u drugim svetovima i nauče nešto novo o sebi ili drugima.


2. Kako si saznala da voliš da pišeš?


Jednostavno sam znala da je to nešto što moram da radim. Dođe mi kao disanje. Osećam se čudno ako nešto ne pišem ili ne vrtim neku ideju po glavi. Ima delova procesa koji nisu zabavni, ali čnjenica da stvaram nešto ni iz čega je dovoljna da me natera da nastavim. Tačno je da ideja dobre priče ili pesme može da dođe u momentima inspiracije, ali na nju ne čekam, jer je prava inspiracija relativno retka pojava sama od sebe. Naučila sam da pišem i kad nisam inspirisana i da udjem u “zonu”.


3. Kako si došla do ideja za tvoje knjige?


Prva ideja za knjigu došla mi je u snu. Mada se krajnji rezultat dosta razlikuje od te prvobitne ideje.


4. Ukratko opiši o čemu se radi u jednoj od tvojih knjiga?


Delo na koje sam najponosnija govori o 5 plaćenih ubica koje se bore protiv rivala da zaustave širenje smrtonosnog oružja.


5. Kako si osmislila svoje likove?


Došli su kao sastavni deo sna, ali je bilo potrebno mnogo da bi ih doradila da budu ono sto su sad. Dosta sam se trudila da ih ne zasnivam na ljudima koje znam niti na sebi, vec da ti likovi, kako da kažem, budu prazna platna koja mogu da se razvijaju zajedno sa pričom kao neke individue.


6. Da li imaš neki savet za druge ljude koji tek počinju sa pisanjem?


Imam ih dosta, ali verovatno najbitniji je da razumeju da se stranica loše napisanog dela uvek može ponovo napisati i doraditi, ali se sa praznim papirom to ne može. Dakle, krenite bez straha. A ako nekoga zanima da krene da se time bavi malo ozbiljnije, uvek može da mi se javi na instagramu na @saravwrites ili da poseti moj sajt gde se trudim da objavljujem savete o pisanju.