U Pravilniku o kalendaru obrazovno-vaspitnog rada srednjih škola za školsku 2026/2027. godinu navedeno je da će škola godišnjim planom rada predvideti jednodnevnu posetu učenika specijalizovanoj izložbi “EXPO 2027 Beograd”, u periodu od 17. maja do 25. juna 2027. godine .

Ministarstvo prosvete je, nakon reakcija javnosti, saopštilo da školski kalendar predviđa “mogućnost studijske posete” izložbi EXPO 2027, a ne obavezu. Međutim, upravo zato je potrebno dodatno pojašnjenje: ako je reč samo o mogućnosti, zašto je u pravilniku korišćena formulacija da će škola godišnjim planom rada predvideti ovu posetu? Saopštenje Ministarstva ne može zameniti jasnoću propisa, niti otkloniti dileme koje proizlaze iz samog teksta pravilnika.

Ovakva odredba otvara niz ozbiljnih pravnih, organizacionih, finansijskih i demokratskih pitanja. Ona se ne može posmatrati kao tehnička stavka u kalendaru, već kao odluka koja direktno utiče na učenike, roditelje, nastavnike i škole širom Srbije i ostvarivanje prava na obrazovanje.

Pre svega, Ministarstvo prosvete mora da objasni po kom pravnom osnovu se poseta EXPO izložbi uvodi u godišnje planove rada škola. Iako je Ministarstvo naknadno saopštilo da je reč o “mogućnosti studijske posete”, tekst pravilnika i dalje ostavlja otvoreno pitanje da li su škole dužne da ovu posetu planiraju i po kojim pravilima se ona organizuje. Posebno je važno razjasniti da li se ova aktivnost tretira kao studijska poseta, nastavni dan van škole, vannastavna aktivnost ili drugi oblik obrazovno-vaspitnog rada. Od toga zavise procedure, odgovornosti škole, saglasnosti roditelja, prava učenika i obaveze organizatora.

Dodatnu nejasnoću stvara i činjenica da Ministarstvo u saopštenju ovu aktivnost naziva “studijskom posetom”. Ukoliko je reč o studijskoj poseti, javnost mora da zna na osnovu kog propisa se ona organizuje, ko usvaja njen program, koji školski organi učestvuju u odlučivanju, da li je potrebna saglasnost roditelja i da li učenici mogu da ne učestvuju bez ikakvih posledica.

Nije sporno da škole mogu organizovati različite oblike obrazovno-vaspitnog rada van škole, uključujući ekskurzije, studijska putovanja, posete, nastavu u prirodi i druge aktivnosti. Međutim, upravo zato je neophodno da Ministarstvo jasno kaže pod koji oblik aktivnosti se svrstava poseta EXPO-u i koja pravila za nju važe. Važeći propisi za ekskurzije u srednjim školama predviđaju da se one organizuju uz prethodnu pisanu saglasnost roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, po pravilu za najmanje 60% učenika istog razreda. Ne tvrdimo da se ova pravila automatski primenjuju i na studijske posete, ali upravo zato pitamo: da li se time što se poseta EXPO-u označava kao “studijska poseta” zaobilaze prava roditelja i učenika koja postoje kod drugih oblika organizovanog odlaska van škole? Za aktivnosti koje uključuju organizovani odlazak učenika van škole moraju postojati jasni obrazovni ciljevi, odgovornosti, procedure odlučivanja, mere bezbednosti i pravila o saglasnosti roditelja.

Zato pitamo Ministarstvo prosvete: ako je poseta EXPO-u deo obrazovno-vaspitnog rada, koji su njeni obrazovni ciljevi, ishodi i veza sa nastavnim planovima i programima? Ako je reč o studijskoj poseti, koji konkretni zadaci studijskog putovanja se njome ostvaruju i zašto je baš EXPO prepoznat kao aktivnost od obrazovnog značaja za sve škole? Ako nije deo obrazovno-vaspitnog rada, zašto se nalazi u školskom kalendaru i zašto se predviđa školama kroz godišnji plan rada?

Posebno zabrinjava pitanje finansiranja, jer bi učenici iz cele Srbije trebalo, prema ovoj odredbi, da budu organizovano vođeni u Beograd. Javnost mora da zna ko će platiti prevoz, osiguranje, dnevnice nastavnika, eventualnu ishranu, ulaznice i druge prateće troškove. Da li će trošak pasti na roditelje? Da li će sredstva biti obezbeđena iz budžeta? Da li će škole biti prepuštene same sebi? Da li će učenici iz udaljenih i ekonomski ugroženih sredina biti stavljeni u neravnopravan položaj?

Ova pitanja nisu administrativna sitnica, već se suštinski tiču jednakog pristupa obrazovanju, zaštite dece i mladih, transparentnosti trošenja javnog novca i odgovornosti institucija.

Dodatno, period predviđen za posete, od 17. maja do 25. juna 2027. godine, poklapa se sa krajem školske godine, maturskim i završnim aktivnostima, prijemnim ispitima, zaključivanjem ocena i završetkom nastave za različite razrede srednjih škola. Sam kalendar predviđa da se drugo polugodište za učenike IV razreda gimnazije završava 21. maja 2027, za završne razrede stručnih škola 28. maja 2027, a za ostale učenike 18. juna 2027. godine. Zbog toga je dodatno nejasno kako će se posete organizovati za učenike kojima se nastava završava pre kraja predviđenog perioda, kao i da li bi se od učenika očekivalo da učestvuju u aktivnostima nakon završetka nastave.

Obrazovni sistem ne sme biti korišćen kao logistička infrastruktura za popunjavanje poseta jednom državnom projektu. Učenici nisu statistika posećenosti, roditelji nisu skriveni finansijeri, a škole nisu servis za promociju odluka koje nisu prošle otvorenu javnu raspravu sa onima kojih se najviše tiču.

Školski kalendar mora da služi obrazovanju, a ne političkoj promociji. Svaka aktivnost koja uključuje decu i mlade mora biti zakonita, transparentna, bezbedna, pedagoški opravdana i zasnovana na poštovanju prava učenika i roditelja.

Ako Ministarstvo prosvete smatra da poseta izložbi, sa sumnjivom ekonomskom svrhom i zakonitošću, ima obrazovnu vrednost, onda tu vrednost mora jasno da obrazloži, da obezbedi zakonitu proceduru, javno finansiranje i stvarnu mogućnost izbora. U suprotnom, ova odluka ostavlja utisak da se škole i učenici otvoreno koriste kao instrument za institucionalnu i političku promociju projekta čiji troškovi, svrha i javni interes nisu dovoljno objašnjeni.

Potpisnice: 

• Unija srednjoškolaca Srbije
• Građanske inicijative
• Krovna organizacija mladih Srbije 
• Mreža organizacija za decu Srbije
• Nacionalna asocijacija praktičara/ki omladinskog rada