Učenički parlamenti postoje u svim srednjim školama u Srbiji. Učenicima bi trebalo da omoguće da predlažu promene, zastupaju interese svojih vršnjaka i učestvuju u odlučivanju o pitanjima koja se odnose na školski život.

Međutim, postoji velika razlika između prava da se predloži promena i mogućnosti da se ona zaista sprovede.

Učenički parlamenti nemaju svojstvo pravnog lica, sopstveni račun ni budžet. Zbog toga ne mogu samostalno da konkurišu za većinu sredstava koja lokalne samouprave izdvajaju za omladinske projekte. Iako su konkursi namenjeni mladima, pravo prijave najčešće imaju samo registrovana udruženja.

Posledica je paradoksalna: učenici imaju zakonom priznatu strukturu za učešće, ali ona često nema pristup ni malim sredstvima potrebnim da bi njihove ideje postale konkretne aktivnosti. Grad Leskovac je pronašao način da tu prepreku prevaziđe.

Jedini poznati model ove vrste u Srbiji

Grad Leskovac i Kancelarija za mlade od 2015. godine sprovode program „Aktiviraj se“, kroz koji finansiraju omladinske volonterske projekte. Pored udruženja mladih i udruženja za mlade, pravo da predlažu projekte imaju i učenički i studentski parlamenti srednjih škola i visokoškolskih ustanova sa teritorije grada.

Prema javno objavljenim podacima, od početka ove prakse 2015. godine do 2025. godine Grad je sa skoro 15,8 miliona dinara podržao više od 160 omladinskih projekata u kojima je učestvovalo oko 6.000 mladih. Samo tokom 2025. godine uručeno je 21 ugovor, od kojih se šest odnosilo na projekte učeničkih parlamenata. Za sve odobrene projekte te godine izdvojeno je nešto više od 2,87 miliona dinara. (STAV)

Praksa ima kontinuitet, budžetsko mesto i poseban pravni okvir. Pravilnikom Grada Leskovca uređeni su način sprovođenja konkursa, prihvatljivi predlagači, oblasti finansiranja, kriterijumi za ocenjivanje, korišćenje sredstava i izveštavanje.

Učenički parlamenti se u tom pravilniku ne pojavljuju samo kao partneri ili ciljne grupe. Oni su izričito prepoznati kao strukture koje imaju pravo da predlože projekat.

To Leskovac čini jedinom lokalnom samoupravom u Srbiji za koju je potvrđeno da kroz konkurs Kancelarije za mlade omogućava neposredno učešće učeničkih parlamenata u predlaganju i realizaciji omladinskih projekata.

Kako model funkcioniše?

Ključ leskovačkog modela je u razdvajanju uloge predlagača projekta od uloge formalnog primaoca sredstava.

Učenički parlament osmišljava projekat, utvrđuje potrebe učenika i učestvuje u njegovoj realizaciji. Škola, kao pravno lice, preuzima finansijske i ugovorne obaveze. Grad obezbeđuje sredstva i prati sprovođenje projekta.

Kada učenički parlament predlaže projekat, prijavu potpisuju predsednik učeničkog parlamenta i direktor škole. Time se potvrđuje da je parlament usvojio projektnu ideju, ali i da škola prihvata ulogu formalnog korisnika sredstava.

Nakon izbora projekta zaključuje se trostrani ugovor između Grada, škole i učeničkog parlamenta. Ugovor potpisuju direktor škole, predsednik učeničkog parlamenta i gradonačelnik, odnosno drugo lice ovlašćeno da zastupa Grad. Koordinator Kancelarije za mlade može biti potpisnik samo ako za to ima odgovarajuće ovlašćenje.

Odobrena sredstva prenose se na namenski račun škole. Škola vodi finansijsku dokumentaciju i odgovorna je za namensko korišćenje i pravdanje sredstava, dok učenički parlament sprovodi aktivnosti i učestvuje u narativnom izveštavanju.

Sredstva se planiraju u okviru Programa 14 – Razvoj sporta i omladine, programske aktivnosti 1301-0005 – Sprovođenje omladinske politike.

Ovakav model rešava osnovni administrativni problem: učenički parlament ne mora da postane udruženje niti da dobije svojstvo pravnog lica da bi njegova ideja bila finansirana. Istovremeno, učenici ostaju nosioci projekta, a škola ne preuzima njihovu ideju i ne pretvara je u aktivnost koju vode isključivo odrasli.

Šta su učenički parlamenti realizovali?

Analiza konkursa za omladinsku politiku u odabranim lokalnim samoupravama pokazuje da je tokom 2023. godine u Leskovcu finansirano 14 projekata, od kojih su sedam predložili učenički parlamenti.

Za projekte parlamenata izdvojeno je ukupno 1.015.287 dinara, nešto više od polovine svih sredstava dodeljenih na konkursu te godine.

Podržani su sledeći projekti:

• • Učenički parlament Poljoprivredne škole – „Fizičko vaspitanje za zdrav duh u zdravom telu“, 148.700 dinara;
• • Učenički parlament Škole za tekstil i dizajn – „Aktivno druženje uz vežbanje“, 135.600 dinara;
• • Učenički parlament Medicinske škole – „Kultura za sve“, 149.387 dinara;
• • Učenički parlament Hemijsko-tehnološke škole „Božidar Đorđević Kukar“ – „Uređenje učionice za fizičko vaspitanje“, 149.700 dinara;
• • Učenički parlament Trgovinsko-ugostiteljske škole – „Parlamentarizmom do boljeg obrazovanja“, 150.000 dinara;
• • Učenički parlament Gimnazije Leskovac – „Kod u boji napiši i lako obriši“, 132.000 dinara;
• • Učenički parlament Srednje muzičke škole „Stanislav Binički“ – „Muzika na otvorenom“, 149.900 dinara.

Maksimalna vrednost jednog projekta 2023. godine bila je 150.000 dinara. Iznosi nisu veliki u odnosu na druge lokalne rashode, ali su dovoljni da se urede učionice i prostori za mlade, nabavi potrebna oprema, organizuju kulturne aktivnosti ili unapredi rad parlamenta. (Detaljan pregled konkursa za 2023. godinu)

Neki od rezultata vidljivi su i nakon završetka projekata.

Učenički parlament Gimnazije realizovao je projekat „Kod u boji napiši i lako obriši“, dok je parlament Poljoprivredne škole uredio biblioteku i čitaonicu. U Ekonomskoj školi realizovan je „Dečji kutak“, u saradnji učenika, nastavnika i rukovodstva škole. (KZM Leskovac)

Tokom 2025. godine Učenički parlament Ekonomske škole „Đuka Dinić“ realizovao je projekat „Digitalni info-kutak“. Postavljeno je elektronsko zvono koje služi i kao digitalna oglasna tabla, a đački kutak opremljen je novim nameštajem. Učenici su predlagali rešenja, osmišljavali poruke i vizuale za oglasnu tablu i dokumentovali proces uređenja prostora. Rezultat nije bio samo nabavka opreme, već savremeniji način informisanja i prostor za druženje i neformalne aktivnosti učenika. (KZM Leskovac)

Ovi primeri pokazuju da učenički projekti nisu simulacija participacije. Njihovi rezultati ostaju u školama i koriste ih naredne generacije učenika.

Više od finansiranja jedne aktivnosti

Kada lokalna samouprava finansira projekat učeničkog parlamenta, ona ne finansira samo opremu, događaj ili uređenje prostorije.

Učenici prolaze kroz čitav ciklus jedne lokalne inicijative: prepoznaju problem, razgovaraju sa vršnjacima, utvrđuju prioritete, pripremaju predlog, planiraju budžet, pregovaraju sa školom, sprovode aktivnosti i izveštavaju o rezultatima.

Na taj način stiču iskustvo da učešće nije samo mogućnost da se iznese mišljenje. Učešće može da dovede do vidljive promene.

To je posebno važno u manjim gradovima i opštinama, iz kojih veliki broj mladih nakon srednje škole odlazi na studije. Finansiranje učeničkih projekata samo po sebi ne može zaustaviti migracije niti garantovati da će se mladi vratiti. Razlozi zbog kojih mladi odlaze mnogo su složeniji i uključuju obrazovanje, zapošljavanje, stanovanje, kvalitet javnih usluga i ukupne mogućnosti za samostalan život.

Ipak, iskustvo da lokalna zajednica sluša mlade i ulaže u njihove ideje može da utiče na njihov odnos prema mestu u kojem su odrasli.

Mladi koji su tokom srednje škole imali priliku da nešto promene ne napuštaju zajednicu samo sa iskustvom da se u njoj „ništa ne može“. Oni znaju kome mogu da se obrate, kako se odluke donose i na koji način mogu da pokrenu inicijativu.

To nije dovoljno da bi se neko vratio nakon studija, ali jeste jedan od preduslova da mladi svoju lokalnu zajednicu doživljavaju kao mesto kojem pripadaju i u kojem njihovo delovanje ima smisla.

Zašto je model održiv?

Leskovački model ne zavisi samo od entuzijazma jedne generacije učenika ili pojedinačnog koordinatora.

Njegovu održivost omogućavaju:

• • kontinuitet konkursa od 2015. godine;
• • postojanje pravilnika i standardizovane procedure;
• • planiranje sredstava u lokalnom budžetu;
• • jasna podela odgovornosti između Grada, škole i parlamenta;
• • relativno mali iznosi potrebni za realizaciju projekata;
• • činjenica da kupljena oprema i uređeni prostori ostaju u školi;
• • mogućnost da rezultate koriste i naredne generacije učenika.

Najveći rizik predstavlja smenjivanje članova učeničkog parlamenta svake školske godine. Zato bi uz finansiranje trebalo razvijati i mehanizme primopredaje: dokumentovanje projekta, izveštavanje parlamenta, predstavljanje rezultata novom sazivu i čuvanje projektne dokumentacije u školi.

Na taj način lokalna podrška ne finansira samo pojedinačan projekat, već postepeno gradi institucionalno pamćenje učeničkog parlamenta.

Model koji mogu da primene i druge lokalne samouprave

Primer Leskovca pokazuje da pravni status učeničkog parlamenta nije nepremostiva prepreka.

Da bi i druge Kancelarije za mlade uvele ovaj model, potrebno je da:

1. u pravilniku i javnom pozivu navedu učeničke parlamente kao prihvatljive predlagače projekata;
2. propišu da prijavu zajednički potpisuju predsednik parlamenta i direktor škole;
3. školu odrede kao formalnog korisnika sredstava;
4. predvide trostrani ugovor između lokalne samouprave, škole i parlamenta;
5. urede prenos sredstava na namenski račun škole;
6. propišu jasne obaveze finansijskog i narativnog izveštavanja;
7. obezbede da učenici zadrže odlučujuću ulogu u osmišljavanju, pisanju i sprovođenju projekta.

Za to nisu potrebna velika sredstva, već je potrebna odluka da se postojeći lokalni konkursi otvore i za mlade koji već imaju demokratski izabranu strukturu u svojoj školi.

Šta mogu da urade učenički parlamenti?

Promena ne mora da počne samo od Kancelarije za mlade.

Učenički parlamenti mogu da se obrate svojoj lokalnoj samoupravi i predlože:

• • izmenu pravilnika o finansiranju omladinskih projekata;
• • uključivanje učeničkih parlamenata u krug prihvatljivih predlagača;
• • određivanje posebnog dela konkursa za školske inicijative mladih;
• • pilot-program kroz koji bi se u prvoj godini podržalo nekoliko projekata;
• • sastanak učeničkih parlamenata, KZM, škola i lokalne finansijske službe.

Parlamenti mogu da koriste primer Leskovca kao dokaz da je model moguć, održiv i primenjiv u okviru postojećih lokalnih institucija.

Od prava na mišljenje do prava na inicijativu

Učenički parlament ne bi trebalo da bude telo koje postoji samo zato što ga zakon predviđa. Njegova vrednost vidi se onda kada učenici mogu da prepoznaju problem, predlože rešenje i učestvuju u njegovom sprovođenju. Leskovac je pokazao da lokalna samouprava može da napravi prostor za takvo učešće.

Sledeći korak je da ovaj model prestane da bude izuzetak!

UNSS poziva kancelarije za mlade i lokalne samouprave da u svoje konkurse za omladinske projekte uključe učeničke parlamente kao prihvatljive predlagače, uz školu kao formalnog korisnika sredstava.

Istovremeno, pozivamo učeničke parlamente da od svojih gradova i opština zatraže isto pravo koje njihovi vršnjaci u Leskovcu imaju već godinama – pravo da njihove ideje dobiju priliku, podršku i sredstva da postanu stvarne promene.