Analiza je nastala kao rezultat istraživanja koje je realizovano u okviru projekta Podrška jačanju učeničke participacije za građansko obrazovanje – „Demokratija se uči u školi!” , koji sprovodi Unija srednjoškolaca u saradnji sa Građanskim inicijativama, finansiranog od strane Fondacije za otvoreno društvo.

Cilj ove analize je istraživanje stanja participacije u školama i glavnih problema i prepreka u vezi sa ulogama i mehanizmima značajnim za njen razvoj, kroz razgovor sa relevantim akterima, i u skladu sa tim formulisanje glavnih izazova i preporuka.

Glavni nalazi istraživanja podeljenji su po ciljnim grupama (učenici, profesori građanskog vaspitanja, stručni saradnici, direktori, predstavnici omladinskih udruženja, neformalnih grupa za mlade i Kancelarija za mlade). U okviru svake ciljne grupe, analizirani su njihovi stavovi i mišljenja o učeničkoj participaciji, koju čine dve glavne oblasti: Akeri i uloge i mehanizmi. Akteri se odnose na profesore, direktore, stručne saradnike i predstavnike lokalnih omladinskih udruženja i grupa, dok se pod mehanizmima podrazumeva nastava građanskog vaspitanja, učenički parlamenti i pomenuta udruženja. Rezultati istraživanja ukazuju da školski akteri ne uviđaju i ne koriste potencijal mehanizama u razvoju učeničke participacije, usled čega oni ne fukcionišu dobro, najčešće samo pro forme.

Većina aktera je pasivna, a primeri dobre prakse odnose se na uspehe entuzijastičnih pojedinaca i pojedinačne inicijative. Nepostojanje procedura i kontinuirane prakse u podsticanju i razvijanju participacije u školama omogućava zanemarivanje ove oblasti. Glavne preporuke odnose se na unapređivanje mehanizama kroz saradnju svih relevantnih aktera, jačanje kapaciteta profesora, edukaciju učenika i zaposlenih u školi o mogućnostima i značaju participacije, sa akcentom na građanskom vaspitanju i učeničkim parlamentima, kao mehanizmima za razvoj participacije. Takođe, preporučuje se da škole i nadležne institucije preduzmu aktivnu ulogu u promovisanju participacije, kreiranju podsticajnog okruženja i obezbeđivanju uslova za veće učešće ućenika. U tom smislu, participacija mladih bi trebalo da bude deo sistema i proceduralno regulisana na nivou škole, koja učenicima mora da obezbedi davanje predloga stručnim organima u vezi sa pravilima ponašanja, godišnjem planu rada, merama bezbednosti, školskom razvojnom planu, izboru udžbenika i drugim pitanjima od značaja.