Već godinama se u Srbiji postavljaju pitanja: da li se zna kako napreduju reforme obrazovanja, da li ima primetnih promena, da li su časovi konačno skraćeni na 35 minuta i mnoga druga na koje se može odgovoriti prosto i kratko jednim „Nope.“
Pre svega potrebno je definisati termin Inovacije u obrazovanju. Lično smatram da ovu floskulu možemo definisati kao svaku promenu u obrazovanju koja postoji svuda sem ovde, jer da postoji ovde, onda i ne bi bila neka inovacija, zar ne?!
Kada sagledamo da u svakodnevnom životu imamo gomile inovacija koje koristimo – od aplikacije koja govori koliko imate kila, pa do aplikacije koja očitava temperaturu tela – onda možemo reći da bi neke od ovih inovacija mogle da se „preliju“ i u obrazovanje. Ovo, nažalost, nije toliko čest slučaj.
Iako u bliskoj prošlosti najveći udeo u inovacijama u obrazovanju upravo zauzimaju velike tehnološke inovacije poput elektronskog dnevnika ili korišćenje Zoom-a i sličnih onlajn alata za realizaciju čitavog obrazovnog procesa i dalje suštinsku promenu u obrazovanju ne možemo postići bez potpune promene cilja obrazovnog procesa sa onog koji je orijentisan na ishode na onaj koji je orijentisan na rezultate.
Inovacije mogu doprineti u različitim poljima, od socijalizacije učenika, preko načina brige o njihovom fizičkom i mentalnom zdravlju, povećanju dostupnosti obrazovanja do kreiranja obrazovanja bez skrivenih troškova. Ovo su samo neka od polja na kojima možemo raditi i koja se mogu unaprediti pomoću različitih inovacija.
Digitalizacijom obrazovanja mogu se kreirati svi resursi neophodni za praćenje nastave i učenje dostupni svima, u svakom trenutku, bez ikakve cene. Nastavnici ne bi morali da ocenjuju i kažnjavaju osobe koje nemaju udžbenike, a učenici bi mogli da prave digitalne beleške koje se lakše dele, organizuju i čuvaju. Zamislite samo koliko bi se vremena uštedelo samo na ovome.
Recimo u ovom primeru, učenici bi se mnogo više pripremali za dalju akademsku karijeru time što uče da traže izvore, pretražuju internet, procesiraju šta je potreban i adekvatan materijal na dnevnom nivou, time i dodatno doprinoseći bezbednosti mladih na internetu.
Učenici već sada znaju da koriste internet više nego većina prosvetnih radnika. Iako veoma žalosna situacija, apsolutno istinita, a svako ko poriče je ili slep ili lud. Mlađe generacije nijedan nastavnik, tehničko obrazovanje ili informatika neće naučiti o tome kako da se zaštiti na internetu, oni to moraju sami naučiti.
Pored digitalnih inovacija, nikako ne smemo izostaviti pedagoške inovacije. One su ključne u održavanju kontakta sa realnošću. Možemo imati učionice opremljene projektorima, kompjuterima, pametnim tablama, laserima i robotima, ali ako nemamo pravilan pedagoški pristup učenicima, ode sve u vodu. Nit će to koristiti iko, a i u kraju krajeva i da se koristi učenici nikakve koristi neće imati…
Pedagoške inovacije podrazumevaju prilagođavanje potrebama učenika za pristupom obrazovnom procesu od strane nastavnika. Pedagoški trendovi se toliko rapidno menjaju da ono što je prošle godine bilo „in“, verovatno ove već i nije. U današnje vreme od nastavnika se očekuje da budu rođeni pedagozi kako bi uspešno radili sa učenicima.
Nažalost, moramo uzeti u obzir da ovo nije uvek slučaj, te zato i uzimamo u obzir da pedagoške inovacije mogu pomoći u direktnom radu sa učenicima, ali više o ovome u narednom blogu!
BONUS: 5 inovativnih strategija učenja
- Učenje kroz argumentaciju
- Kompozicijsko učenje
- Adaptivno predavanje
- Nevidljiva procena
- Learning-by-doing
Ukoliko vas zanima šta su ove strategije učenja, pratite blog. Ovaj prvi tekst u nizu je uvodni tekst o inovacijama u obrazovanju, u narednim tekstovima će ove strategije biti obrađene, kao i još mnogo toga 🙂
