Poništenju konkursa prethodili su analiza preliminarnih rezultata koju je pripremio UNSS, prigovor koji smo podneli Ministarstvu prosvete i javno ukazivanje na brojne probleme u predloženoj raspodeli sredstava.
Iako se iz odluke ne može zaključiti da je konkurs poništen isključivo zahvaljujući delovanju UNSS-a, činjenica je da je poništenje usledilo nakon našeg prigovora i kontinuiranog insistiranja na transparentnoj, pravednoj i namenskoj raspodeli sredstava namenjenih preduniverzitetskom obrazovanju.
Analizu objavljujemo da se isti problemi ne bi ponovili
UNSS je analizu pripremio pre donošenja konačnog rešenja o dodeli sredstava. Iako je konkurs u međuvremenu poništen, odlučili smo da nalaze objavimo pre eventualnog ponavljanja konkursne procedure.
Cilj objavljivanja analize nije samo osvrt na poništeni konkurs. Želimo da Ministarstvu prosvete ponudimo konkretne preporuke i doprinesemo tome da se u novom postupku ne ponove isti problemi.
Na konkurs, raspisan 11. marta 2026. godine, pristiglo je rekordnih 215 prijava. Preliminarnom listom za finansiranje je predložen 61 projekat, što je najmanji broj projekata u poslednje tri godine.
Za konkurs je Zakonom o budžetu bilo predviđeno 50 miliona dinara, ali je preliminarnom listom raspodeljeno 45 miliona. Nije objavljeno obrazloženje zbog čega preostalih pet miliona dinara nije bilo raspodeljeno.
Ovaj konkurs predstavlja svega 0,0117 odsto ukupnog budžeta Ministarstva prosvete. Iznos od 50 miliona dinara nije povećavan već četiri godine, uprkos inflaciji, rastu troškova i rekordnom broju prijavljenih programa.
Skoro dve trećine sredstava bilo namenjeno organizacijama iz Beograda
Organizacijama sa sedištem u Beogradu bilo je namenjeno 28,3 miliona dinara, odnosno 62,9 odsto svih preliminarno raspodeljenih sredstava.
Projekti su bili raspoređeni u 17 upravnih okruga, dok u 12 okruga nijedna organizacija nije bila predložena za finansiranje. U 11 od 17 zastupljenih okruga ukupan predloženi iznos bio je manji od milion dinara.
Od 26 organizacija sa sedištem u Beogradu, za 14 smo na osnovu javno dostupnih podataka utvrdili da ne deluju van teritorije Beograda. Za preostalih 12 nije pronađeno dovoljno informacija o radu i geografskom dosegu. Ovi nalazi ne znače nužno da organizacije ne sprovode aktivnosti van Beograda, ali pokazuju da odluka o ovako velikoj koncentraciji sredstava nije bila dovoljno obrazložena javnosti.
Više od 15 miliona dinara za studentska udruženja
Među organizacijama sa preliminarne liste bilo je 14 studentskih i univerzitetskih udruženja, kojima je ukupno bilo namenjeno 15,15 miliona dinara – približno trećina raspodeljenog budžeta.
Studentska udruženja bi u proseku dobila oko 1,08 miliona dinara po projektu, odnosno približno 1,7 puta više od udruženja koja nisu studentska ili univerzitetska. Šest ovih organizacija bilo je podržano i na prošlogodišnjem konkursu za preduniverzitetsko obrazovanje.
Ovo je posebno problematično zato što je Ministarstvo prosvete 5. maja raspisalo poseban konkurs za studentska udruženja, vredan 40 miliona dinara. Organizacije koje predstavljaju srednjoškolce nemaju uporediv, zaseban institucionalni mehanizam finansiranja.
Među predloženim projektima bio je i „Fongres 2026 – Preduzetništvo za nove generacije“, Studentske asocijacije Fakulteta organizacionih nauka, za koji je bilo predviđeno 1,3 miliona dinara. Prema javno dostupnom opisu organizatora, reč je o kongresu koji okuplja studente i kompanije, zbog čega ostaje nejasno na koji način je procenjen njegov doprinos učenicima, školama i preduniverzitetskom obrazovanju.
Nedovoljno jasna procena kapaciteta organizacija
Analiza je pokazala da 44 od 61 organizacije sa preliminarne liste nisu imale nijedno zaposleno lice. Prema tabelarnim podacima iz analize, njima je bilo namenjeno ukupno 32,6 miliona dinara.
Nepostojanje zaposlenih samo po sebi ne znači da organizacija ne može uspešno da sprovede projekat. Ipak, kada je reč o upravljanju javnim sredstvima, Ministarstvo bi trebalo jasno da pokaže na koji način je proverilo administrativne, finansijske i stručne kapacitete svakog podnosioca.
Organizacijama bez zaposlenih koje su osnovane tokom prethodne dve godine bilo je namenjeno približno 8,3 miliona dinara.
Kod šest udruženja iznos predložen za jedan projekat bio je veći od njihovih ukupnih prihoda u prethodnoj godini. Kod još 14 udruženja predloženi iznos bio je veći od polovine njihovih prošlogodišnjih prihoda, dok su tri organizacije sa preliminarne liste za prethodnu godinu podnele izjavu o neaktivnosti.
Uočili smo i slučaj dva udruženja osnovana istog dana, registrovana na istoj adresi i sa istim ili gotovo identično definisanim ciljevima. Savezu mladih inženjera Srbije bilo je predloženo milion dinara, dok je Savezu studenata Mašinskog fakulteta bilo namenjeno 1,4 miliona dinara. Ova podudarnost sama po sebi ne dokazuje nepravilnost, ali zahteva jasnije obrazloženje načina na koji su proveravani povezanost podnosilaca, njihovi kapaciteti i samostalnost predloženih programa.
Istovremeno, Istraživačkoj stanici Petnica bilo je predloženo svega 500.000 dinara za program letnjih i jesenjih obrazovnih i naučnoistraživačkih seminara za srednjoškolce, uprkos njenom dugogodišnjem iskustvu, nacionalnom značaju i razvijenim stručnim kapacitetima.
Rad više od trećine organizacija nije dovoljno vidljiv javnosti
UNSS je analizirao i javno dostupne kanale komunikacije organizacija sa preliminarne liste – njihove sajtove, Facebook stranice i Instagram profile.
Najmanje jedan javno proverljiv kanal pronađen je kod 39 od 61 organizacije. Za 22 udruženja, odnosno nešto više od trećine, nije pronađen javno dostupan kanal, profil je bio privatan ili dostupni podaci nisu bili dovoljni za procenu njihovog rada.
Samo 14 udruženja, odnosno približno 23 odsto, ocenjeno je kao aktivno na najmanje jednom javnom kanalu komunikacije. Internet stranica pronađena je kod 24 organizacije, ali su samo tri sajta redovno ažurirana.
Odsustvo sajta ili aktivnog profila nije dokaz da organizacija ne sprovodi aktivnosti. Međutim, organizacije koje koriste sredstva građana moraju da obezbede da informacije o podržanim projektima, aktivnostima, korisnicima, rezultatima i utrošku novca budu dostupne javnosti.
Šta UNSS traži od Ministarstva prosvete?
UNSS očekuje da Ministarstvo prosvete javno objavi odluku o poništenju i njeno potpuno obrazloženje, kao i informaciju o tome da li će konkurs biti ponovljen i na koji način će biti iskorišćeno svih 50 miliona dinara namenjenih preduniverzitetskom obrazovanju.
Predlažemo i da Ministarstvo:
- ne finansira studentska udruženja kroz konkurs za preduniverzitetsko obrazovanje kada već postoji poseban konkurs namenjen tim organizacijama;
- objavi sastav komisije i jasnije obrazloži način bodovanja projekata;
- uz rezultate objavi oblast, kratak opis, ciljnu grupu, lokacije i očekivane rezultate svakog projekta;
- jasnije procenjuje finansijske, programske i administrativne kapacitete podnosilaca;
- omogući potpuno digitalno podnošenje prijava;
- donese poseban pravilnik kojim bi uredilo sprovođenje konkursa;
- odvoji podršku srednjem obrazovanju i srednjoškolskom organizovanju od ostalih nivoa preduniverzitetskog obrazovanja;
- poveća ukupan budžet konkursa i omogući finansiranje višegodišnjih programa.
Ovo je druga godina zaredom u kojoj se prvobitno raspisani konkurs poništava. Takva praksa organizacijama skraćuje vreme za sprovođenje aktivnosti, stvara neizvesnost i odlaže podršku namenjenu deci, učenicima, nastavnicima i školama.
UNSS će nastaviti da prati postupanje Ministarstva, koristi zakonske mehanizme za pristup informacijama i insistira na tome da sredstva namenjena obrazovanju budu raspodeljena transparentno, pravedno i u interesu njihovih neposrednih korisnika.
