Problem diskriminacije

Diskriminacije je nekim jednostavnim rečima nejednako postupanje prema nekoj osobi, ili grupi na osnovu njihovog ličnog svojstva i identiteta. Ali takođe, diskriminacija se dešava i kada se osobe koje se nalaze u neravnopravnom položaju, tretiraju na ravnopravan način.

Kada saberemo dva i dva, možemo doći do neke univerzalne i jednostavne teoreme o diskriminaciji, odnosno diskriminacija je nejednako postupanje prema jednakima i jednako postupanje prema nejednakima.

Diskriminacija je svakidašnjica zapravo, ona se dešava na najmanjim mestima i ponekad je neprimetna, odnosno osoba koja je diskrimisana nije ni svesna toga, i bilo ko, bilo gde u svakom trenutku može da bude diskriminisan na bilo koju osnovu. Zbog toga, nju možemo podeliti na nekoliko grana:

  • Direktna diskriminacija se dešava kada se eksplicitno pravi razlika između grupa ljudi, što rezultira time da su pojedinci iz nekih grupa manje sposobni od drugih da ostvaruju svoja prava. Ukoliko bi postojao zakon koji određuje da žene, ne muškarci, moraju pre glasanja dokazati određen nivo obrazovanja kao predostrožnost glasanju, to bi onda bila direktna diskriminacija prema rodu.
  • Indirektna diskriminacija je kada su zakon, politika ili praksa predstavljeni u neutralnim terminima (to jest, ne prave se eksplicitne razlike), ali nesrazmerno stavlja na štetu određenu grupu ili grupe. Na primer, zakon koji od svih ljudi zahteva da pruže dokaze o određenom nivou obrazovanja kao preduslov za glasanje, ima indirektno diskriminatorni efekat na bilo koju grupu za koju je manje verovatno da je postigla taj nivo obrazovanja
  • Intersektorska diskriminacija je slučaj kada se nekoliko oblika diskriminacije udružuje da bi određena grupa ili grupe doveli u još veći nedostatak. Na primer, diskriminacija žena često znači da su za isti posao manje plaćene od muškaraca.

E sada, kada zvanično znamo sve o diskriminaciji, upitajmo se zbog čega je to problem?

Ukoliko logički razmišljamo, diskriminacija dovodi do podeljenosti, mržnje, u krajnjim slučajevima do dehumanizacije drugih ljudi zbog njihovog drugačijeg identiteta.

Diskriminacija se najčešće dešava zbog nečijeg roda, rase, seksualnog opredeljenja, invaliditeta, ili zbog ksenofobije.

Ukoliko se osvrnemo na prethodnu godinu, u njoj je pored ekologije i klimatskih promena, najzastupljenija tema i problem bila diskriminacija. Slučaj policijske brutalnosti koja je dovela do smrti Afroamerikanca Džordža Flojda maja 2020. godine je pokrenuo lavinu protesta širom planete protiv diskriminacije na rasnom nivou, pod sloganom BLM skraćeno za Black Lives Matter ili na društvenim mrežama #BlackLivesMatter. Ova smrt je bila okidač kod velike količine ljudi na svetu, koji su želeli da odaju čast svim izgubljenim životima, odnosno ubistvima, izazvanim rasizmom.

Diskriminacija se može pronaći i u nacionalnom zakonu, na primer, kriminalizacija abortusa, koja ženama, devojkama i trudnicama uskraćuje zdravstvene usluge samo one koje su im potrebne.

Takav slučaj postoji u mnogim zemljama širom Zemlje, što je takođe dovelo do mnogih protesta. Oktobra, prošće godine, u Poljskoj su se odvijali protesti s obzirom da je vlada gotovo potpuno zabranila abortus, čak i u slučajevima teške deformacije deteta.

Zaključak jeste, da je diskriminacija svakodnevna, nalazi se u školama, u kafićima, kod kuće i na još mnogim mestima i jednostavno rečeno problem diskriminacije jeste taj što postoji.