15. marta 2020. godine, proglašeno je vanredno stanje u državi. Donete su nove mere za suzbijanje zaraze, a srednjoškolci se sa ovom situacijom sustreću po prvi put u životu. Rad škola je bio na kratko prekinut i ostalo je samo da se nagađa kako će se nastaviti i da li će se uopšte nastavljati školska godina. Ipak, predstavljena je nastava na daljinu, način da se školska godina nastavi bez većih smetnji i da se gradivo obradi do kraja, učenici dobiju ocene i nastavni plan ispoštuje. Ili je ovo ipak bila samo zamisao?
Prva nedelja nastave na daljinu je bila najteža za srednjoškolce. Ovu konstataciju podržavaju ne samo srednjoškolci iz najrazličitijih okruženja, već i, kako smo čuli skoro od predsednice sindikata prosvetnih radnika, i za prosvetne radnike pored učenika i roditelja. Različite škole su imale različite odluke po pitanju izbora platformi za komunikaciju i odnos profesora i učenika. Kako saznajemo od učenika iz različitih gimnazija iz Niša, neki profesori su menjali čak dve ili tri platforme dok nisu pronašli onu odgovarajuću. Ipak, kako ovi učenici naglašavaju, promena platformi nije toliko veliki problem koliko je samo razumevanje profesora. Mnogi kažu kako su profesori uvek bili tu da pomognu, ali da nemaju razumevanja kada je u pitanju kašnjenje na čas ili brz odaziv na poruke ili zahteve, pa čak ni kada je u pitanju upravo promena platforme.
Još jedan problem koji se javlja je nedovoljna komunikacija između profesora i učenika u nekim slučajevima. Iako su pojedine škole već sprovele ankete i razgovarale sa učenicima o izboru platformi, deluje kao da to niko još uvek nije uvažio. Ipak, ovaj period zahteva od svakog srednjoškolca i svakog nastavnika da se prilagodi novom načinu obrade gradiva, što na svakog trenutno utiče drugačije. Uz sve ovo, mišljenja o nastavi na daljinu su još uvek podeljena, obzirom na to da još uvek niko nema jasnu sliku o tome kako će proces ocenjivanja i zaključivanja ocena izgledati, a u razgovoru sa srednjoškolcima smo došli do zaključka da postoji i problem sa popravkom ocena iz prethodnog perioda.
Takođe se treba i spomenuti da je prošle nedelje napravljena i izmena školskog kalendara po kojoj se skraćuje školski raspust, a kako je rečeno, ovo je korisno zbog toga što je potreban kontinuitet nastave i prekid bi išao na štetu učenicima. Ipak, srednjoškolci iz čitave Srbije smatraju da skraćenje raspust ide na štetu upravo zbog toga što od početka, koji je bilo težak za sve, nije bilo nikakve pauze do sada i da će nedostatak dužeg raspusta da utiče na rad i učenika i profesora.
Još neki problemi koji su se javili već na samom startu, a o kojima su pričali naši vršnjaci imaju veze sa sedenjem za računarom dosta dugo bez pauze. Količina zadataka se zaista ne smanjuje onoliko koliko je bilo očekivano, iako srednjoškolci stalno podsećaju profesore da imaju još puno predmeta gde profesori daju jednako zahtevne zadatke.
Ipak, kao što smo videli u ovih par nedelja, definitivno je da se moramo privikavati na promene sa kojima ćemo se sustretati u budućem periodu. Iako je ovaj period jako težak za sve, treba ostati pribran i pomoći da ovaj period prođe sa što manje posledica, iako smo svesni već sada da nastava nije na onom nivou na koji smo navikli. Treba ići dalje i dati sve od sebe da ne otežavamo situaciju, već da učinimo sve da saradnja bude što bolja, da slušamo predloge profesora, ali da se i naši predlozi čuju, zbog toga što se računa interes i prosvetnih radnika i srednjoškolaca.
Blog je napisao srednjoškolac iz Niša, učenik gimnazije.
Tekst odražava samo stavove autora.