Rasizam

Koliko istorijski zapisi pokazuju, nijedno društvo ili nacija nisu imuni na diskriminaciju. Savremeni oblici diskriminacije datiraju još od vremena kada su evropski kolonizatori prodrli i transformisali prethodno izolovana društva i narode. Ekstremniji oblici diskriminatornih praksi uključuju genocid, ropstvo, diskriminatorne zakone o imigraciji…

Postoje mnogi oblici diskriminacije, osim poznatijih oblika kao što su rasa i pol, zasnovani na etničkoj pripadnosti, religiji, seksualnoj orijentaciji, starosti, invalidnosti ili hendikepu. Spomenuta karakterizacija odnosi se na situaciju direktne diskriminacije, u kojoj se prema osobi zabranjuje negativan tretman na osnovu zabranjene osnove. Indirektna diskriminacija odnosi se na situaciju u kojoj je naizgled neutralna odredba diskriminatorska u svojim efektima.

Povodom nedavne nepriijatne situacije koja se desia u SAD-u povodom ubistva Džordža Flojida čitav svet je bio uzrujan. Čitav svet je uvideo koliko je rasizam zastupljen među ljudima, a to je većina ljudi uvidela tek nakon ovog tragičnog događaja.

Rasizam nije samo dodatan stres pojedincima manjinskih etničkih grupa, već je jedan od uzroka koji stvara depresiju.Rasizam se obično javlja na radnom mestu i u školama i uglavnom ga doživljavaju imigranti i izbeglice.

Njihova ljudska prava moraju biti zaštićena, tako da će imati pravo na život i slobodu, slobodu mišljenja i izražavanja, pravo na rad i obrazovanje kako bi iskorenili siromaštvo.

Biti rasistički nastrojen prema nekome može mnogo uticati na tu osobu, jer može izazvati depresiju, nisko samopoštovanje, gubitke u psihološkom smislu i osećaj bespomoćnosti. Čak su i tinejdžeri doživeli rasizam u školi i na društvenim mrežama.

Ako pretražimo na internetu, možemo dobiti puno rezultata o samoubistvu tinejdžera zbog rasizma i diskriminacije, jer su se osećali izolovanim, beskorisnim ili nisu prihvaćeni u svom društvu.

Svako bi trebao promeniti svoj način razmišljanja kako bi se prema svima odnosio jednako, bez obzira na rasu, pol, nacionalnost, etničku pripadnost, jezik, religiju ili bilo koji drugi status. Na roditeljima je da neguju svoju decu jer rasizam nije nešto sa čime se rađamo, to se uči.

Diskriminacija se protivi najosnovnijim vrednostima modernog društva. U stvari, ona predstavlja pretnju za demokratiju koja se zasniva na ideji društva u kojem su eliminisane proizvoljne hijerarhije i sklonosti koji se temelje, na primer na pol, etničko poreklo i bogatstvo, u cilju postizanja jednakosti. Pri čemu jednakost zabranjuje diskriminaciju koja je ujedno i temelj ljudskih prava.

Stoga je diskriminacija pogrešna jer je sebična. Diskriminacija širom sveta danas se pojavljuje u mnogim krajnostima. Iz jedne krajnosti u drugu. Diskriminacija se danas širom sveta dešava iz više razloga. Jedno biće zato što su roditelji naučili svoju decu da veruju i misle onako kako rade. To bi moglo dovesti do veće napetosti i borbe unutar ljudi i grupa. Ukratko, diskriminacija može izazvati mnoge probleme. Vlada bi trebalo da usvoji zakone kako bi se to izbeglo, a društvo bi trebalo da uspostavi i neke organizacije, programe ili zajednice koje bi pomogle da se izgradi bolji plato – oslobađanje od diskriminacije.