Od 36 konkursa i poziva (u daljem tekstu: konkursi) koje smo zabeležili od septembra 2023. do kraja jula 2024. godine, za projekte koji počinju sa realizacijom u 2024. godini samo 5 njih je kao jednu od primarnih oblasti ili tematskih prioriteta imalo formalno obrazovanje. Od 5 konkursa, 3 su bili konkursi institucija, 1 konkurs kompanija i 1 konkurs međunarodnog donatora.
Pored 5 konkursa koji su kao primarnu oblast imali obrazovanje, identifikovano je još 12 kroz koje bi potencijalno moglo da se konkuriše za projekte koji bi na neki način bili realizovani u oblasti ili bi dodirivali formalno obrazovanje, od čega su preko 60%, odnosno 7 konkursa, konkursi institucija.
Dalje, važno je napomenuti da u strukturi 36 konkursa koje smo pratili, većina konkursa su oni koje su sprovodili posredničke organizacije (čak 13), nakon čega slede 11 konkursa institucija, 10 konkursa međunarodnih donatora i 2 konkursa kompanija.
| Vrsta donatora | # konkursa | # konkursa koji kao (primarnu) oblast ima formalno obrazovanje | % | |||
| Kompanija | 2 | 1 | 50% | |||
| Posrednička organizacija | 13 | 0 | 0% | |||
| Međunarodni donator | 10 | 1 | 10% | |||
| Institucija | 11 | 3 | 27% | |||
Interesantna je činjenica da je 2019. godine skoro trećina (32%) građanskog, odnosno civilnog sektora kao glavnu oblast delovanja označila obrazovanje. Prema ovom istraživanju, “obrazovanje i istraživački rad su glavna oblast interesovanja većinom kada je reč o organizacijama iz Beograda (25%), onih koje su osnovane od 2000. do 2009. godine (21%), i onih čiji budžet prelazi iznos od 20.001 evro (21%).”
Ovo je bitna činjenica, obzirom da za delovanje u polju obrazovanja skoro da i nema namenskih fondova i podrške, već većina organizacija radi u oblasti obrazovanja kroz projekte koji su u drugim oblastima, poput rada sa mladima, socijalnom inkluzijom i sl.
Ukoliko i postoje fondovi koji se specifično bave pitanjem obrazovanja, projekti se ne odobravaju javnim pozivom ili konkursom, već direktnom podrškom određenom udruženju ili instituciji. Primer toga su projekti Nemačke razvojne saradnje “Dialogue on Employment Creation, Initiative and Dual Education” i “Teaching skills for green transformation”.
Unija srednjoškolaca Srbije, kao organizacija koja predstavlja 110,000 srednjoškolaca, kroz skoro 200 škola članica, poziva međunarodne donatore, posredničke organizacije, kao i biznis sektor da veću pažnju posvete obrazovanju, kao instrumentu za razvoj jednog zdravog i demokratskog društva koje napreduje u svom razvoju.
Po rezultatima poslednjeg PISA testa, 2022, učenici iz Srbije su iz matematike, čitanja i prirodnih nauka postigli manje od proseka OECD-a. Ovo pokazuje da naš obrazovni sistem mora da se prilagodi današnjici, unapredi svoj pristup u učenju, ali i ocenjivanju učenika.
Kapaciteti institucija su rastegnuti, te nevladin, odnosno civilni sektor je često partner, ali i inicijator u različitim inicijativama. Zbog ovoga je ključno da udruženja koja rade u polju formalnog obrazovanja imaju neophodnu podršku kako bi pomogla u radu na prevenciji osipanja učenika, inkluzivnosti obrazovanja, ocenjivanja, prevenciji nasilja, digitalizaciji obrazovanja, pripremi za tržište rada i mnogim drugim oblastima kojima se bavimo.
Tabelu sa zabeleženim konkursima možete videti na ovom linku.
