Povodom Nacrta zakona o zabrani korišćenja mobilnih telefona u osnovnim i srednjim školama, koji je inicirao Zaštitnik građana, a koji smo kao organizacije posvećene zaštiti i unapređenju prava deteta i ljudskih prava analizirale, osećamo profesionalnu i društvenu odgovornost da se javno oglasimo. Smatramo da je od izuzetnog značaja da se pre eventualnog usvajanja ovog propisa ukaže na ozbiljne pravne, pedagoške i praktične nedostatke koji bi u primeni mogli dovesti do povrede prava deteta. Naš cilj nije osporavanje potrebe da se pitanje upotrebe mobilnih telefona u školama uredi, već da doprinesemo pronalaženju rešenja koje je u skladu sa ustavnim i međunarodnim standardima, najboljim interesom deteta i savremenim obrazovnim pristupima.

Ekspertske analize ovog Nacrta ukazuju na to da je javna rasprava pogrešno postavljena kao izbor između potpune zabrane i neograničenog korišćenja mobilnih telefona u školama. Suštinsko pitanje nije da li telefone treba zabraniti, već kako obezbediti da njihova upotreba bude u skladu sa najboljim interesom deteta, pravom na obrazovanje i zahtevima savremenog digitalnog društva. Umesto dileme „za ili protiv tehnologije“, fokus mora biti na adekvatnom  odgovoru obrazovnog sistema na digitalnu realnost u kojoj deca odrastaju.

Zabrana nije zamena za obrazovnu politiku. Iako može delovati kao brza intervencija, ona ne rešava suštinsko pitanje – kako razvijati odgovorno, bezbedno i svrsishodno korišćenje tehnologije. Decu ne pripremamo za savremeni svet tako što ih iz njega isključujemo, već osnaživanjem da se u njemu snalaze na odgovoran način.

Predloženi model otvara ozbiljna pitanja proporcionalnosti, jednakosti, zaštite privatnosti i izvodljivosti u praksi. Posebno zabrinjava činjenica da se predlaže uvođenje najrestriktivnijeg režima, bez jasnih dokaza da su prethodno razmotrena blaža i održivija rešenja. Takođe, ostaje nejasno kako će se takav režim primenjivati u različitim školama i kontekstima, a da se pritom osigura puno poštovanje prava deteta.

Smatramo da je od suštinskog značaja da se u ovoj raspravi uvaži glas učenika. Njihovi stavovi potvrđuju da je moguće uspostaviti razumna i primenjiva pravila – ograničiti korišćenje tokom nastave, obezbediti zaštitu podataka i jasno definisati izuzetke, bez pribegavanja potpunoj zabrani. Deca nisu samo predmet zaštite, već i nosioci prava i odgovorni učesnici u obrazovnom procesu.

Održiv pristup ovom pitanju zahteva jasna pravila, jačanje digitalnih kompetencija, uključivanje roditelja i nastavnika, kao i realističnu procenu kapaciteta za sprovođenje mera. Bez toga, postoji rizik da zakon ostane formalno rešenje bez stvarnog i dugoročnog efekta na bezbednost i obrazovanje dece.

Pozivamo nadležne institucije da preispitaju predloženi model i otvore prostor za inkluzivnu i argumentovanu raspravu koja će rezultirati uravnoteženim rešenjem, utemeljenim na pravima deteta, savremenim obrazovnim principima i realnim mogućnostima škola.

Ekspertsko mišljenje prof. dr Nevene Vučković Šahović, koje sadrži pravnu i institucionalnu analizu Nacrta zakona, dostupno je na sledećem linku. 

Zabrana bez osnaživanja ne rešava problem – ona ga samo odlaže.

Organizacije će nastaviti da, u okviru svoje ekspertize, pažljivo analiziraju dalji razvoj i eventualne izmene Nacrta zakona i da o njegovim potencijalnim posledicama po prava deteta pravovremeno obaveštavaju javnost.