Izozalacija nas je primorala da odložimo neke obaveze, ali to nije razlog da ne pokušamo da radimo ono što volimo preko interneta.

Ilija Totev-Jović, lokalni koordinator iz Niša, je želeo da sa vam podeli kako on provodi vreme tokom izolacije, kao i da vam preporuči neke zanimljive filmove.

Šta radi Ilija Totev-Jović?

Šta ti najviše nedostaje da radiš?

Lično, najviše mi nedostaju prijatelji i neobavezni izlasci, šetanje i neke sitnice, svakodnevni razgovori o aktuelnim temama, kojih trenutno, složićete se, nema onoliko koliko smo navikli da ih ima. Nedostaje mi i sport, tek sada shvatam koliko vremena zapravo trošim na nedeljnom nivou gledajući utakmice.

Kako vodiš računa o svom fizičkom i mentalnom zdravlju?

Nisam navikao da budem statičan i sedim u jednom mestu tokom čitavog dana, ipak se rekreativno bavim stonim tenisom, te pokušavam da radim neke vežbe koje se tiču mog napretka u tom sportu; imam malo drugačiji raspored ishrane, a što se mentalnog zdravlja tiče, trudim se da uvek budem što otvoreniji prema onima koji mogu da mi pomognu kada naiđem na neki problem. Mislim da je ovaj način prevazilaženja svim problema koji se tiču mentalnog zdravlja dobar, zato što često nismo ni svesni da je podrška uvek pored i uz nas, prema tome, nije sramota tražiti pomoć, štaviše, mislim da je to indikacija da je osoba jača nego drugi, da je iskrenija prema sebi, što mislim da svima treba da bude cilj. Uvek imam podršku prijatelja i nekog pored sebe sa kim mogu da razgovaram o bilo čemu, bili to roditelji ili neko drugi.

Kako ti vidiš razliku između nastave na daljinu I nastave u normalnim uslovima?

Što se nastave na daljinu tiče, moje mišljenje jeste da iz čitavog ovog scenarija treba izvući samo dobre stvari, a loše treba imati u vidu i bilo bi dobro da se radi na njihovom rešavanju. Klasična nastava je mnogo drugačija zbog toga što je nenametnuta, profesori traže malo više od nas trenutno, uglavnom zbog toga što je fokus na tome da se gradivo samo pređe, pre nego da se pređe kvalitetno i temeljno tokom nastave na daljinu. Komunikacija face-to-face je ona koja nas čini ljudima, i bez nje je i razumljivo da se osećamo čudno. Frontalna nastava u ovakvim uslovima ne može da teče po planu.

Da li trenutno učestvuješ u nekim vannastavnim aktivnostima?

Vannastavne aktivnosti u mojoj školi su za sada tu samo kako bi se malo smanjio osećaj nepoznatog, učenički parlament trenutno radi na tome da se uspostavi bolji odnos između profesora i učenika, tamo gde oni sami to ne mogu da urade. Van škole, sve aktivnosti su meni na delimičnoj pauzi, sve je usporeno i trudim se da, iako mi jeste data prilika da radim i napredujem bez nekih većih ometanja, ipak ne preopteretim sebe u trenutku gde je zdravlje najvažnije, što, između ostalog, podrazumeva i opuštene misli i smirenost.

Na koji način se boriš da #VanrednoObrazovanje bude kvalitetnije i prijatnije za tebe ali I tvoje vršnjake?

UNSS aktivno radi na unapređenju nastave na daljinu, te se i ja uključujem u aktivnosti unije i zajedno sa drugim članovima gledam da eliminišem sve one stvari koje smetaju pri ovakvom načinu rada. U okviru škole, sakupljam mišljenja i primedbe učenika, objedinjujem ih i šaljem dalje razrednom starešini ili psihologu koji je uvek tu za sve naše primedbe i žalbe, i mogu reći da se čitav rad do sada isplatio, obzirom na to da profesori slušaju naše komentare i uvek se trude da sve prođe u najboljem redu, bez zastoja i kako ne bi imali problema pri radu. Najtoplije preporučujem da i vi date sve od sebe da se započne ozbiljnija diskusija na temu unapređenja nastave na daljinu i u vašoj školi, ukoliko već nije, zato što učenici treba da aktivno sarađuju sa profesorima, posebno u okolnostima koje su trenutno tu.

Da li si krenuo/la da radiš nešto za šta dosad nisi imao/la dovoljno vremena?

Konačno sam nastavio da gledam seriju koju sam morao da prestanem da gledam upravo zbog previše obaveza oko škole, a sem toga sam već napravio i krenuo da čitam gomilu starih knjiga mojih roditelja, za koje nisam ni znao da imam. Igrice će morati da malo pričekaju, iako i tu imam izuzetno dugačak wishlist.

Preporuka za dobru seriju, knjigu, film, igricu?

Moj all-time favourite serijal knjiga je Hari Poter, pa ako zaista niste čitali knjige, topla preporuka, a sem toga obožavam Kafkina dela. Od filmova, The Game (1997) – triler, misterija; Flypaper (2011) – komedija, misterija; Olympus Has Fallen (2013) – akcija, triler, The Dark Knight (2008) – akcija, avantura. Serija – The Office (2005-2013), a igrice – Max Payne trilogija i ceo Hitman serijal.

Da li bi poručio nešto tvojim vršnjacima?

Sve će ovo proći, samo treba biti obazriv i paziti se. Još jednom, čuvajte kako svoje fizičko, tako i mentalno zdravlje, a kako svoje, tako i zdravlje drugih, ostanite kod kuće i budite društveno odgovorni; nazovite druga ili drugaricu, baku ili deku, popričajte malo duže sa roditeljima, bratom, sestrom; nikada ne znate kome od svih ljudi u vašem životu možda treba neki vid podrške, oni će vam to zapamtiti, a vas ništa ne košta da pošaljete jednu poruku. Odmorite. Imamo puno slobodnog vremena, ali nemojte ni da žalite ako ne uspete da ga provedete kako ste vi hteli, što se mene tiče, sasvim je u redu da pravite maraton omiljene serije uz pregršt grickalica i slatkiša; ali nemojte da preterate, uradite neke vežbe i razmrdajte se, volećete sebe više zbog upravo tako nekih sitnica. Čuvajte se, i ostanite kod kuće.