Ovo daje uvid u to koliko dobro obrazovni sistemi pripremaju učenike za izazove u stvarnom životu i budući uspeh. Srbija je prvi put učestvovala u PISA programu 2006. Upoređujući rezultate na međunarodnom nivou, kreatori politike i nastavnici u Srbiji mogu da uče iz politika i praksi drugih zemalja.

Koliko su 15-godišnji učenici u Srbiji prošli na testu?

Trendovi u matematici, čitanju i nauci

• • Prosečni rezultati iz 2022. bili su otprilike isti kao 2018. u matematici, čitanju i nauci.
• • Rezultati su relativno stabilni tokom poslednje decenije, od PISA 2012.
• • U poslednjem periodu (2018. do 2022.) jaz između učenika sa najboljim rezultatom (10% sa najvišim ocenama) i najslabijih učenika (10% sa najnižim ocenama) smanjio se u matematici i čitanju, ali se nije promenio značajno u nauci. U matematici, oni sa visokim uspehom postali su slabiji, dok se učinak nije značajno promenio među onima sa slabim postignućima.
• • U poređenju sa 2012, procenat učenika koji su postigli rezultate ispod osnovnog nivoa znanja (nivo 2) nije se značajno promenio u matematici, čitanju i nauci.

Kako se poredi Srbija?

• • Učenici u Srbiji su iz matematike, čitanja i prirodnih nauka postigli manje od proseka OECD-a.
• • Manji procenat učenika u Srbiji, nego u proseku u zemljama OECD-a, bio je najbolji (5. ili 6. nivo) iz najmanje jednog predmeta. Istovremeno, manji procenat učenika nego u proseku u zemljama OECD-a postigao je minimalni nivo znanja (nivo 2 ili viši) iz sva tri predmeta.

Šta učenici znaju i umeju iz matematike

• • U Srbiji je 57% učenika steklo najmanje 2. nivo znanja iz matematike, što je znatno manje nego u proseku u zemljama OECD-a (prosek OECD-a: 69%). U najmanju ruku, ovi učenici mogu da protumače i prepoznaju, bez direktnih instrukcija, kako se jednostavna situacija može matematički predstaviti (npr. upoređivanje ukupne udaljenosti na dva alternativna ruta ili pretvaranje cena u drugu valutu). Preko 85% učenika u Singapuru, Makau (Kina), Japanu, Hong Kongu (Kina)*, Kineskom Tajpeju i Estoniji (u opadajućem redosledu tog udela) je bilo na ovom nivou ili više.
• • Oko 4% učenika u Srbiji bilo je najbolje iz matematike, što znači da su na PISA testu iz matematike dostigli nivo 5 ili 6 (prosek OECD-a: 9%). Šest azijskih zemalja i ekonomija imalo je najveći udeo studenata koji su to učinili: Singapur (41%), Kineski Tajpej (32%), Makao (Kina) (29%), Hong Kong (Kina)* (27%), Japan ( 23%) i Koreja (23%). Na ovim nivoima, učenici mogu matematički modelirati složene situacije i mogu odabrati, uporediti i procijeniti odgovarajuće strategije rješavanja problema za rješavanje njih. Samo u 16 ​​od 81 zemlje i ekonomije koje su učestvovale u PISA 2022 više od 10% učenika je postiglo nivo znanja 5 ili 6.

Šta učenici znaju i umeju u čitanju

• • Oko 64% ​​učenika u Srbiji dostiglo je nivo 2 ili viši u čitanju (OECD prosek: 74%). U najmanju ruku, ovi učenici mogu da identifikuju glavnu ideju u tekstu umerene dužine, da pronađu informacije zasnovane na eksplicitnim, iako ponekad složenim kriterijumima, i mogu da razmišljaju o svrsi i obliku tekstova kada je to eksplicitno upućeno. Udeo učenika od 15 godina koji su dostigli minimalne nivoe znanja u čitanju (nivo 2 ili viši) varirao je od 89% u Singapuru do 8% u Kambodži.
• • U Srbiji je 2% učenika postiglo nivo 5 ili više u čitanju (OECD prosek: 7%). Ovi učenici mogu da razumeju dugačke tekstove, bave se konceptima koji su apstraktni ili kontraintuitivni i utvrđuju razlike između činjenica i mišljenja, na osnovu implicitnih nagoveštaja koji se odnose na sadržaj ili izvor informacija.

Šta učenici znaju i umeju u nauci

• • Oko 65% učenika u Srbiji steklo je nivo 2 ili viši u nauci (prosek OECD-a: 76%). U najmanju ruku, ovi učenici mogu prepoznati tačno objašnjenje za poznate naučne fenomene i mogu koristiti takvo znanje da identifikuju, u jednostavnim slučajevima, da li je zaključak validan na osnovu datih podataka.
• • U Srbiji je 2% učenika bilo najbolje u nauci, što znači da su bili vešti na nivou 5 ili 6 (prosek OECD-a: 7%). Ovi učenici mogu kreativno i autonomno da primene svoje znanje o nauci i o nauci u raznim situacijama, uključujući i one nepoznate.

Specijalno izdanje PISA-e
Ovaj PISA test je prvobitno trebalo da bude sproveden 2021. godine, ali je odložen za godinu dana zbog pandemije COVID-19. Izuzetne okolnosti tokom ovog perioda, uključujući zatvaranje i zatvaranje škola u mnogim zemljama, dovele su do povremenih poteškoća u prikupljanju nekih podataka. Dok je velika većina zemalja i ekonomija ispunila PISA tehničke standarde, mali broj nije. Zemlja ili privreda u ovoj napomeni sa zvezdicom (*) pored svog naziva znači da je potreban oprez pri tumačenju procena jer jedan ili više PISA standarda uzorkovanja nisu dostignuti. Dodatne informacije mogu se naći u Vodiču za čitaoce i u aneksima A2 i A4 glavnog izveštaja.
U Srbiji su svi podaci ispunjavali standarde kvaliteta koje je postavila PISA i smatrani su pogodnim za izveštavanje.

Nedostaci u učinku u Srbiji

Društveno-ekonomske podele

• • PISA indeks ekonomskog, socijalnog i kulturnog statusa se izračunava na način da svi učenici koji polažu PISA test, bez obzira u kojoj zemlji žive, mogu biti stavljeni na istu socio-ekonomsku skalu. To znači da je moguće koristiti ovaj indeks za poređenje rezultata učenika sličnog socio-ekonomskog porekla u različitim zemljama. U Srbiji je 30% učenika (najveći udeo) bilo u 3. međunarodnoj kvintili socio-ekonomske skale, što znači da nisu bili ni među najugroženijim, ni među najpovoljnijim učenicima koji su polagali PISA test 2022. godine. prosečan rezultat iz matematike bio je 428 poena. U Turskoj i Vijetnamu, studenti sličnog socio-ekonomskog porekla imaju tendenciju da postižu znatno veći rezultat.
• • PISA indeks ekonomskog, socijalnog i kulturnog statusa se takođe može koristiti da se učenici svrstavaju od najugroženijih do najpovoljnijih u svakoj zemlji i privredi i da se formiraju četiri grupe učenika jednake veličine (svaka čini 25% stanovništva zemlje). 15-godišnji učenici u svakoj zemlji/privredi). U Srbiji socio-ekonomski napredni učenici (najboljih 25% u pogledu socio-ekonomskog statusa) nadmašili su učenike u nepovoljnom položaju (25%) za 81 poen iz matematike. Ovo je slično prosečnoj razlici između dve grupe (93 poena) u zemljama OECD-a.
• • Između 2012. i 2022. godine, jaz u uspehu iz matematike između 25% najboljih i najnižih učenika u pogledu socio-ekonomskog statusa ostao je stabilan u Srbiji, kao iu proseku u zemljama OECD-a.
• • Društveno-ekonomski status bio je prediktor uspeha u matematici u svim zemljama i ekonomijama koje su učestvovale u PISA programu. To je činilo 13% varijacija u matematičkom učinku u PISA 2022 u Srbiji (u poređenju sa 15% u proseku u zemljama OECD-a).
• • Oko 12% učenika u nepovoljnom položaju u Srbiji uspelo je da postigne rezultate u najboljoj četvrtini iz matematike. Ovi studenti se mogu smatrati akademski otpornim jer su, uprkos njihovom socio-ekonomskom nedostatku, postigli obrazovnu izvrsnost u poređenju sa studentima u svojoj zemlji. U proseku u zemljama OECD-a, 10% učenika u nepovoljnom položaju postiglo je rezultat u najboljoj četvrtini uspeha iz matematike u svojim zemljama.

Rodne razlike u performansama

• • Dečaci su nadmašili devojčice u matematici za 11 poena; devojčice su nadmašile dečake u čitanju za 26 poena u Srbiji. Globalno gledano, u matematici, dečaci su nadmašili devojčice u 40 zemalja i ekonomija, devojčice su nadmašile dečake u još 17 zemalja ili ekonomija, a nije pronađena značajna razlika u preostalih 24. U čitanju, devojčice su u proseku imale rezultate iznad dečaka u svim osim dve zemlje i privrede koje su učestvovale u PISA 2022 (79 od 81).
• • U Srbiji je sličan udeo slabo uspešnih među dečacima (42%) i devojčicama (44%) u matematici; u čitanju, međutim, udeo je veći među dečacima (30% devojčica i 43% dečaka su postigli niži nivo 2 u čitanju). Kada je reč o najboljima, udeo je veći kod dečaka (5%) nego kod devojčica (3%) u matematici; u čitanju, međutim, udeo je sličan među devojčicama (2% devojčica i 2% dečaka su postigli 5 ili 6 nivo u čitanju).
• • Između 2012. i 2022. godine uspeh iz matematike ostao je stabilan i kod dečaka i kod devojčica u Srbiji.

Imigrantsko poreklo i učinak učenika

• • Učenici imigranti se definišu kao učenici čiji su roditelji rođeni u zemlji/privredi koja nije ona u kojoj je učenik polagao PISA test. Učenici sa imigrantskim poreklom mogu se razlikovati između imigranata prve i druge generacije. Imigranti prve generacije su oni koji su takođe rođeni van zemlje procene; Učenici druge generacije su učenici rođeni u zemlji ocenjivanja, ali čiji su roditelji rođeni van zemlje ocenjivanja.
• • Udeo studenata imigranta povećan je u Srbiji na 11% u 2022. (9% u 2012.). U 2022. godini 1% učenika od 15 godina bili su imigranti prve generacije, što znači da su rođeni u drugoj zemlji/privredi, a njihove porodice su se doselile u Srbiju tek poslednjih godina. Među ovim učenicima imigrantima prve generacije, 60% je stiglo u Srbiju u dobi od ili pre 5 godina; 23% je stiglo nakon 12 godina i nakon završenih osnovnih razreda u drugom obrazovnom sistemu.
• • Studenti imigranti u Srbiji obično imaju bolji socio-ekonomski profil od studenata koji nisu imigranti; dok se 25% svih studenata smatra socijalno-ekonomski ugroženim, odgovarajući udeo među studentima imigrantskog porekla je 21%. Oko 6% učenika imigranata (i 3% svih preostalih učenika) izjavilo je da se jezik koji govore kod kuće većinu vremena razlikuje od jezika na kojem su polagali PISA ocenu.
• • U matematici, prosečna razlika u uspehu između imigrantskih i neimigrantskih učenika nije bila značajna. Nakon obračuna socio-ekonomskog profila učenika, uočena je ne značajna razlika.
• • U čitanju, prosečna razlika u uspehu između učenika imigranta i neimigranta iznosila je 15 poena u korist studenata imigranta, što je značajna razlika. Uzimajući u obzir socio-ekonomski profil učenika, uočena je značajna razlika od 11 poena u korist studenata imigranta.

Kakav je školski život u Srbiji?

Osećaj pripadnosti učenika školi i zadovoljstvo životom

• • U 2022. godini, 86% učenika u Srbiji je izjavilo da lako sklapa prijateljstva u školi (OECD prosek: 76%), a 84% smatra da im je mesto u školi (OECD prosek: 75%). U međuvremenu, 13% je izjavilo da se oseća usamljeno u školi, a 13% kao autsajder ili izostavljeno iz škole (prosek OECD-a: 16% i 17%). U poređenju sa 2018., u Srbiji se poboljšao osećaj pripadnosti učenika školi.
• • Zadovoljstvo studenata životom, generalno, opadalo je u mnogim zemljama i ekonomijama tokom poslednjih godina. U 2022. godini, 13% učenika u Srbiji je izjavilo da nije zadovoljno svojim životom: svoje zadovoljstvo životom su ocenili između 0 i 4 na skali od 0 do 10. U 2018. približno isti broj studenata nije bio zadovoljan sa životom (13%). U proseku u zemljama OECD-a, procenat studenata koji nisu zadovoljni životom porastao je sa 11% u 2015. na 16% u 2018. i 18% u 2022. godini.

Podrška i disciplina na časovima matematike

• • U Srbiji je 61% učenika izjavilo da na većini časova matematike nastavnik pokazuje interesovanje za učenje svakog učenika (OECD prosek: 63%), a 66% da nastavnik pruža dodatnu pomoć kada je učenicima potrebna (OECD prosek: 70 %). U 2012. godini odgovarajući udeli su bili 63% i 71%. Rezultati matematike u 2022. godini imali su tendenciju manjeg pada, u proseku, u obrazovnim sistemima gde je više učenika izjavilo da nastavnici pružaju dodatnu pomoć kada je učenicima potrebna, u poređenju sa deset godina ranije.
• • Mnogi učenici studiraju matematiku u disciplinskoj klimi koja nije povoljna za učenje: 2022. godine oko 28% učenika u Srbiji je izjavilo da ne može dobro da radi na većini ili na svim časovima (OECD prosek: 23%); 40% učenika ne sluša šta nastavnik govori (OECD prosek: 30%); 34% učenika se ometa korišćenjem digitalnih uređaja (OECD prosek: 30%); a 28% ometaju drugi učenici koji koriste digitalne uređaje (OECD prosek: 25%). U proseku u zemljama OECD-a, manje je verovatno da će učenici prijaviti da se ometaju korišćenjem digitalnih uređaja kada je upotreba mobilnih telefona u školskim prostorijama zabranjena.

Osećaj se bezbedno u školi i oko nje

• • Podaci PISA 2022 pokazuju da se u obrazovnim sistemima u kojima je učinak ostao visok, a osećaj pripadnosti učenika poboljšan, učenici imaju tendenciju da se osećaju sigurnije i manje izloženi maltretiranju i drugim rizicima u svojoj školi.
• • U Srbiji, 9% učenika je izjavilo da se ne oseća bezbedno na putu do škole (OECD prosek: 8%); 5% učenika je izjavilo da se ne osećaju bezbedno u svojim učionicama u školi (OECD prosek: 7%); 6% učenika je izjavilo da se ne osećaju bezbedno na drugim mestima u školi (npr. hodnik, kafeterija, toalet) (OECD prosek: 10%).
• • Oko 19% devojčica i 17% dečaka izjavilo je da su žrtve maltretiranja najmanje nekoliko puta mesečno (OECD prosek: 20% devojčica i 21% dečaka). U proseku u zemljama OECD-a, manje učenika je bilo izloženo maltretiranju u 2022. u odnosu na 2018: na primer, samo 7% učenika je prijavilo da su drugi studenti širili gadne glasine o njima 2022. godine, u poređenju sa 11% u 2018. I u Srbiji, odgovarajuće proporcije su se smanjile (9% u 2022. u poređenju sa 15% u 2018.).

Učešće roditelja u učenju

• • PISA podaci prikupljeni od direktora škola pokazuju da se procenat roditelja koji su bili uključeni u školu i učenje značajno smanjio između 2018. i 2022. godine u mnogim zemljama/privredama. Tako je bilo i u Srbiji. U 2022. godini 16% učenika u Srbiji bilo je u školama čiji je direktor prijavio da je tokom prethodne školske godine najmanje polovina svih porodica samoinicijativno razgovarala sa nastavnikom o napredovanju svog deteta (a 18% na inicijativu nastavnika). U 2018. godini, odgovarajući broj je bio 47% (i 51%). Sistemi koji su imali pozitivnije trendove u uključivanju roditelja između 2018. i 2022. godine (tj. sistemi u kojima se manje smanjivao udeo roditelja koji su sa nastavnikom samoinicijativno razgovarali o napretku svog deteta) imali su tendenciju da pokazuju stabilnije ili poboljšane rezultate iz matematike.

Učenje tokom zatvaranja škola zbog COVID-a

• • U Srbiji je 31 odsto učenika prijavilo da im je školska zgrada zatvorena više od tri meseca zbog COVID-19. U proseku u zemljama OECD-a, 51% učenika iskusilo je slično dugo zatvaranje škola. U obrazovnim sistemima u kojima je učinak ostao visok, a osećaj pripadnosti učenika poboljšan, manje učenika je iskusilo duže zatvaranje škola.
• • Tokom učenja na daljinu, 38% učenika u Srbiji je bar jednom nedeljno imalo problema sa razumevanjem školskih zadataka, a 30% učenika sa pronalaženjem nekoga ko bi mogao da im pomogne u školskim obavezama (OECD prosek: 34% i 24%). U obrazovnim sistemima u kojima je učinak ostao visok, a osećaj pripadnosti učenika poboljšan, manje učenika je naišlo na probleme tokom učenja na daljinu.
• • Podrška za dobrobit učenika je često bila ograničena kada su njihove škole bile zatvorene. U Srbiji je 39% učenika izjavilo da im se svakodnevno pruža podrška kroz virtuelne časove uživo na programu za video komunikaciju. Samo 18% učenika je izjavilo da ih je neko iz škole svakodnevno pitao kako se osećaju (OECD prosek: 51% i 13%).
• • Ako se školske zgrade moraju ponovo zatvoriti u budućnosti, mnogi učenici širom OECD-a osećaju se samopouzdano u korišćenju digitalne tehnologije za učenje na daljinu, ali se manji broj učenika oseća samopouzdano u preuzimanju odgovornosti za sopstveno učenje. Oko 63% učenika u Srbiji oseća se samopouzdano ili veoma samopouzdano u korišćenju programa za video komunikaciju, a 54% učenika oseća se samopouzdano ili veoma samopouzdano kada je u pitanju motivacija za rad u školi (proseci OECD-a: 77% i 58%).

Šta nam još PISA kaže?

Sredstva uložena u obrazovanje

• • Izdaci za obrazovanje su samo u određenoj meri povezani sa uspehom učenika. Među zemljama/privredama čiji su kumulativni troškovi po učeniku, tokom svih godina osnovne i srednje škole između 6 i 15 godina, bili ispod 75 000 USD (PPP) u 2019. godini, veća potrošnja na obrazovanje bila je povezana sa višim rezultatima u PISA matematici test. U Srbiji, kumulativni izdaci po učeniku, starijem od deset godina između 6 i 15 godina, bili su ekvivalentni oko 46 000 USD (PPP).
• • U otprilike polovini svih zemalja/ekonomija sa uporedivim podacima, verovatnije je da će direktori škola 2022. godine prijaviti nedostatak nastavnog osoblja nego njihovi kolege iz 2018. godine. Tako je bilo i u Srbiji. U 2022. godini 18% učenika u Srbiji bilo je u školama čiji je direktor prijavio da je nedostatak nastavnog osoblja otežan nedostatkom nastavnog osoblja (a 10% neadekvatno ili loše kvalifikovano nastavno osoblje). U 2018. odgovarajuće proporcije su bile 2% i 4%. U većini zemalja/ekonomija, učenici koji pohađaju škole čiji je direktor prijavio nedostatak nastavnog osoblja imali su niže rezultate iz matematike od učenika u školama čiji je direktor prijavio manji ili nikakav nedostatak nastavnog osoblja.

Kako učenici napreduju kroz školovanje

• • Kada su polagali PISA test 2022. godine, 83% 15-godišnjaka u Srbiji bilo je upisano u 9. razred.
• • U Srbiji, 96% je izjavilo da je pohađalo predškolsko obrazovanje godinu dana ili više (prosek OECD-a: 94%). U proseku u zemljama OECD-a, učenici koji su pohađali predškolsko obrazovanje godinu ili više imali su veći rezultat iz matematike u dobi od 15 godina od učenika koji nikada nisu pohađali ili koji su pohađali manje od jedne godine, čak i nakon što su u obzir uzeli socio-ekonomske Faktori.
• • Oko 2% učenika u Srbiji je izjavilo da je bar jednom ponovilo razred (OECD prosek: 9%) nakon ulaska u osnovnu školu. Ponavljanje razreda ima tendenciju da bude manje zastupljeno u sistemima visokih performansi.

Školska autonomija

• • U Srbiji je 86% učenika pohađalo školu u kojoj su direktori imali glavnu odgovornost za zapošljavanje nastavnika (OECD prosek: 60%), a 82% je bilo upisano u školu u kojoj su nastavnici imali glavnu odgovornost u izboru materijala za učenje (OECD prosek: 76%). Mnogi školski sistemi visokih performansi imaju tendenciju da poveravaju ove odgovornosti direktorima i nastavnicima.

Ključne karakteristike PISA 2022

Sadržaj

• • Istraživanje PISA 2022 bilo je fokusirano na matematiku, sa čitanjem i naukom kao sporednim oblastima i kreativnim razmišljanjem kao inovativnom oblasti ocenjivanja. PISA 2022 je takođe uključila procenu finansijske pismenosti mladih, što je bilo izborno za zemlje i ekonomije. Rezultati za matematiku, čitanje i nauku biće objavljeni 5. decembra 2023., a rezultati za kreativno razmišljanje i finansijsku pismenost 2024. godine.

Učenici

• • Oko 690 000 učenika je polagalo ocenu 2022. godine, što predstavlja oko 29 miliona petnaestogodišnjaka u školama 81 zemlje i privrede učesnice.
• • U Srbiji je ocenjivanje iz matematike, čitanja ili prirodnih nauka završilo 6413 učenika, u 183 škole, što predstavlja oko 59 300 15-godišnjaka (procenjuje se da je 87% ukupne populacije 15-godišnjaka).

Procena

• • Učenici su radili dva testa u trajanju od sat vremena, a svaki je bio posvećen jednom predmetu. Različiti učenici su dobili različita testna pitanja i različite kombinacije predmeta (npr. matematika nakon čega slijedi čitanje, ili nauka nakon čega slijedi matematika, itd.). Testovi su bili mešavina pitanja sa višestrukim izborom i pitanja koja su od učenika zahtevala da konstruišu sopstvene odgovore.
• • Učenici su takođe odgovarali na upitnik za pozadinu, koji je trajao oko 35 minuta. Upitnik je tražio informacije o samim učenicima, njihovim stavovima, sklonostima i verovanjima, njihovim domovima, i njihovim školskim iskustvima i iskustvima u učenju. Direktori škola su popunili upitnik o upravljanju školom, organizaciji i okruženju za učenje.
• • Neke zemlje/privrede su takođe distribuirale dodatne upitnike učenicima, roditeljima i/ili nastavnicima, kako bi dobili više informacija. Nalazi iz ovih opcionih upitnika nisu obuhvaćeni ovom napomenom.

Članak je preuzet na engleskom sa stranice OEBS-a na ovom linku i preveden pomoću veštačke inteligencije. UNSS ne preuzima odgovornost za napisani sadržaj, kao ni prevod teksta. Objavu Ministarstva prosvete povodom rezultata PISA testiranja 2022, pročitajte ovde.