Ulazimo u peti mesec štrajka prosvetnih radnika i radnica, a srednjoškolci/ke Srbije, kao jedan od ključnih aktera obrazovnog sistema Republike Srbije, nisu pitani da li žele da budu deo istog procesa.
UNSS ne može ostati ravnodušna u situaciji u kojoj se nalazimo mi, srednjoškolci i srednjoškolke.
U članu 105. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) navodi se da se učenički parlamenti, između ostalog, organizuju radi davanja mišljenja i predloga stručnim organima, školskom odboru, savetu roditelja i direktoru o pitanjima od značaja za njihovo obrazovanje. UNSS, u ime učeničkih parlamenata, samim tim srednjoškolaca i srednjoškolki Srbije, smatra da su prekršena prava učenika.
Ovaj konflikt nije konflikt samo dve strane. Učenici moraju biti uključeni u donošenje svih odluka koje se direktno tiču njihovog prava na obrazovanje, što u ovom slučaju nije bila praksa.
UNSS razume uzroke sukoba i želi da se isti što pre reši.
Verujemo da postoje efektivniji načini rešavanja ovakvih problema koji neće narušavati zakonska prava učenika na obrazovanje.
O onome što se tiče školskih klupa treba da odlučuju i oni koji sede u njima.
Smatramo da u obrazovnom sistemu Republike Srbije postoje značajniji problemi od onih koje su prepoznali profesori i na koje je potrebno ukazati i koje je potrebno rešiti. Nas zanima kada će neko da misli o (inkluzivnom) obrazovanju, o diskriminaciji, nepristupačnosti i neažurnosti u sistemu obrazovanja? Kada će se neko stvarno baviti obrazovanjem? Kada će neko štrajkovati zbog lošeg obrazovnog sistema?
UNSS zahteva od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i prosvetnih radnika/ca da pitanje štrajka reše u najkraćem mogućem roku ili da srednjoškolce i srednjoškolke izuzmu iz procesa.
Iz Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja: U poslednja dva razreda osnovne škole i u srednjoj školi organizuje se učenički parlament (u daljem tekstu: parlament) radi: 1) davanja mišljenja i predloga stručnim organima, školskom odboru, savetu roditelja i direktoru o: pravilima ponašanja u školi, merama bezbednosti učenika, godišnjem planu rada, školskom razvojnom planu, školskom programu, načinu uređivanja školskog prostora, izboru udžbenika, slobodnim i vannastavnim aktivnostima, učešću na sportskim i drugim takmičenjima i organizaciji svih manifestacija učenika u školi i van nje i drugim pitanjima od značaja za njihovo obrazovanje; 2) razmatranja odnosa i saradnje učenika i nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika i atmosfere u školi; 3) obaveštavanja učenika o pitanjima od posebnog značaja za njihovo školovanje i o aktivnostima učeničkog parlamenta; 4) aktivnog učešća u procesu planiranja razvoja škole i u samovrednovanju škole; 5) predlaganja članova stručnog aktiva za razvojno planiranje iz reda učenika.
