Odrasli ljudi stalno spominju kako u društvu imamo velike probleme, ali kako to izgleda kada mladi krenu u rešavanje baš tih problema o kojima stariji govore?
Imaš priliku da u nastavku teksta pročitaš kako je učenička kompanija gimnazije “Bora Stanković”, iz Niša, odlučila da reši jedan od problema, a to je prekomerno bacanje hrane. Odgovore na naša pitanja je dala Jovana Tešanović koja je deo učeničke kompanije “Nova forte”. Kako su izgledali njihovi počeci i šta im je najteže palo možeš pročitati u nastavku teksta.
1. Kako ste došli na ideju da osnujete učeničku kompaniju?
Naša učenička kompanija je prvenstveno osnovana za potrebe takmičenje iz preduzetništva. U početku nismo bili mnogo motivisani i radili smo samo ono što moramo. Kako smo se sve više udubljivali shvatili smo koliko je zapravo to ozbiljan problem, bacanje hrane, i koliko je važno da pomognemo građanima koji nemaju svoje obroke.
2. Zašto baš ime “Nova forte”?
Nova forte prevedeno sa latinskog znači nova šansa odnosno druga šansa. Naziv zapravo nosi priču kompanije, to jest da ljudima koji su socijalno ugroženi pružimo drugu priliku i da im se pruži šansa za kvalitetnim obrokom.
3. Koliko vremena vam je trebalo da osmislite ideju i da krenete u realizaciju?
Početkomk marta meseca nam je rečeno da oformimo učeničku kompaniju i na početku nismo imali ideje. Onda smo seli, razmišljali i palo nam je na pamet da želimo našom kompanijom da rešimo neki problem. Razmišljali smo koji su to problemi u našem društvu. Trebalo nam je dosta vremena dok smo sklopili ugovore sa pekarama, doduše za sada smo sklopili samo jedan ugovor jer je teško bilo objasniti ljudima šta i na koji način radimo.
4. Da li ste sve sami radili i koliko vam je mentor pomagao?
Imali smo minimalnu pomoć mentorke iz razloga što smo insistirali da sve sami radimo. Sami smo nalazili kontakte, išli od pekare do pekare i sklapali ugovore. Mentorka je bila tu da nam da sugestije, na primer da kaže da li je dobar post za Instagram, gde bi bilo dobro da stavimo punktove i da li je dobro to što planiramo da uradimo. Prihvatali smo predloge i kritike ali smo zaista insistirali da sve radimo sami kako bismo što više naučili i da bismo za neke sledeće projekte mogli da kažemo da imamo već neko iskustvo, predznanje i da smo potpuno sve sami uradili odnosno da stojimo iza toga.
5. Koji deo vam je bio najteži?
Mogu da izdvojim početak kao deo koji nam je najteže pao zato što je sve bilo haotično, nismo znali kako i na koji način da radimo. To sklapanje ugovora sa pekarama na početku je bilo jako teško zato što smo deca i mnogi nas nisu shvatali ozbiljno. Vrlo često je bilo nekih negativnih komentara ali smo uspeli da se izborimo. Sada smo mnogo više uigrani, znamo šta radimo i u kom pravcu želimo da se krećemo, što nam je veliko olakšanje
6. Koji su sledeći koraci?
Pošto smo završili sa ekonomskim delom, naši koraci su marketing. Radimo na objavama na društvenim mrežama, gostujemo na televiziji, dajemo intervjue za forume i to sve u cilju kako bi što veći broj ljudi saznao za našu učeničku kompaniju i ono što želimo da uradimo. Nakon ovog dela sa marketingom sledi deo realizacije koja je nakon edukacija, sa kojim završavano za 2-3nedelje. Zapravo smo već krenuli u realizaciju tako što se raspitujemo gde, šta i kako s obzirom da nam trebaju određene dozvole za punktove, dozvole za rad sajta i ugovori sa ostalim pekarama moraju biti formirani. To je sve jedna kompleksna priča ali je za opšte dobro.
Sve više je mladih koji, poput učeničke kompanije “Nova forte”, žele da pomognu ljudima i da učine svoju okolinu boljom. Ako I ti imaš ideju na koji način možeš pomoći nekome ili na koji način možeš ulepšati svoju okolinu, okupi tim i kreni u realizaciju jer mi mladi možemo mnogo više nego što stariji misle.