Po pitanju rezultata testa Međunarodnog programa procene učeničkih postignuća (PISA) sprovedenog 2018. UNSS iskazuje sledeći stav.
Naime, pre svega, Srbija je prema rezultatima ispod proseka zemalja članica OECD, zauzimajući 45. mesto, od 79 rangiranih zemalja. Šta to znači za nas? Znači da smo bolje rangirani nego učenici BiH (62. mesto) i Crne Gore (52. mesto), sa jedne strane, ali da smo lošije rangirani nego Hrvatska (29. mesto) i Slovenija (21. mesto), što govori o shvatanju važnosti samog obrazovanja od strane svih aktera u obrazovnom sistemu u Hrvatskoj i Sloveniji.
Sa druge strane, Srđan Verbić, bivši ministar prosvete smatra da „nije toliko bitno rangirati se sa ostalim zemljama, već sagledati šta to znači u pogledu jednakosti i istih mogućnosti za obrazovanje za učenike različitog socijalnog statusa.“. UNSS, kao jedna od 30 članica Evropske mreže srednjoškolskih unija (OBESSU) se slaže sa izjavom gospodina Verbića i zalaže se za odbacivanje obrazovnog sistema koji funkcioniše na nivou reproduktivnog znanja.
U Ministarstvu navode da su u prethodne dve godine započeti procesi uvođenja novih, ishodno orijentisanih programa.
„U toku je revizija standarda obrazovanja, više od 37.000 nastavnika je prošlo obuke za ishodno učenje, a u narednom periodu će biti obučeni svi zaposleni u prosveti“, kažu.
Kao organizacije koja zastupa 190 škola članica svih tipova obrazovanja sa teritorije cele Srbije, veoma nam je drago da vidimo ova, dugoočekivani, proces koji je Ministartvo pokrenulo i sprovodi, ali nažalost, uzimajući u obzir činjenicu da “bolji rang na ovom testu možemo očekivati najranije 2024. ili 2027. nakon što cela jedna generacija učenika bude radila po novim programima”, kako kažu iz Ministastva, želimo da istaknemo da bez veće podrške države Ministastvo ne može samo da promeni neupitno najveći sistem koji uključuje ~245.000 učenika i ~30.000 radnika u razumljivom roku.
Da li očekujemo bolje rezultate 2027.?
Kako se PISA testiranje vrši na svake 3 godine, želimo da se osvrnemo na prethodne godine kada je Srbija učestvovala. Naime, u prethodnom ciklusu, 2015. nismo učestvovali iz finansijskih razloga. Pre toga učestvovali smo 2012., 2010. i sve tako do 2001. od kada smo prvi put učestvovali. Začuđujuće, ali 2012. Srbija je zauzela 43. mesto, od 65 rangiranih, odnosno za 2 mesta smo bili viši na rang listi, nego što smo danas.
Tada, član Nacionalnog prosvetnog saveta i predsednik Sindikata obrazovanja Srbije (SOS), Branislav Pavlović je izjavio da je “pitanje koliko je naš nastavnik stimulisan da radi po drugoj metodi. Oni svi rade klasično, deca nabubaju i to je to. A pravo pitanje je kakvo nam je ocenjivanje, zašto imamo toliko vukovaca i zašto oni posle ništa ne pokažu”
Nažalost moramo se složiti sa izjavom gospodina Pavlovića i izraziti strah, uprkos “promeni mnogo toga iz korena”, da je ovo i dalje slučaj u školama, da uprkos obukama nastavnika koje Ministarstvo uveliko sprovodi, naprosto imamo previše staru populaciju nastavnika, koja se kreće između 43 i 45 godina starosti i koja nije otvorena za nove metode. Metode kojima se proces saznanja ceni donekle i više od samog znanja i njegove reprodukcije.
Prema svemu navedenom, UNSS zahteva:
- povećanje budžeta koji se odvaja za obrazovanje;
- odbacivanje sistema (na nivou kurikuluma i na nivou metoda predavanja) koji postiče reprodukciju, a ne funkcionalnost znanja;
- da pravci reformi obrazovanja prestanu da se određuju političkim strujama u Srbiji, već da se uspostavi kontinuitet u radu na reformama između različitih garnitura;
- “podmlađivanje” nastavnog kadra;
Unija srednjoškolaca Srbije je najviše predstavničko telo srednjoškolaca u Srbiji. U svom članstvu okuplja preko 190 škola, svih tipova obrazovanja, sa teritorije cele Srbije.
