Upoznaj UNSS tim: Elizabeta Jagica

Elizabeta Jagica, učenica treće godine Muzičke škole ,,Jovan Bandur” u Pančevu, lokalna koordinatorka za Pančevo.

  1. Kada bi mogao/la da živiš u knjizi, na filmu ili u seriji, koji/a bi to bio/la?
    Kada bih imala priliku da živim u nekoj knjizi, mogu da kažem da bi to bila neka Tolstojeva ili Balzakova knjiga, jer bih imala priliku da se bolje upoznam sa ruskim i francuskim društvom veka koja su bila veoma burna i interesantna.
    Što se tiče serije, to bi bio neki američki sitcom poput Prijatelja, sa interesantnom, smešnom, a pored toga i opuštajućom, laganom radnjom.
  2. Da možeš ovog trenutka da otputuješ na bilo koje mesto na planeti, gde bi otputovao/la?
    -Kako volim da putujem, stalno otkrivam neka druga prostranstva i upoznajem se sa drugačijim kulturama verovatno bi se odlučila za putovanje u neku arapsku zemlju, jer postoji nešto privlačno za mene u tim pustinjama, kamilama, orijentu…
  3. Koji momenat ćeš zauvek pamtiti?
    -Postoji mnogo važnih momenata u mom životu, koji su uticali da moj muzički razvoj ide uzlaznom putanjom, zatim trenutak kada sam krenula u Petnicu, kada sam saznala da sam postala lokalni koordinaotor UNSS-a, ali i svi oni trenuci ispunjeni smehom, radošću i srećom.
  4. Kom istorijskom događaju bi voleo/la da si prisustvovao/la?
    -Iako mi je veoma teško da odgovorim na ovo pitanje, ipak ću reći da mi je žao što svoje tinejdžerske godine ne mogu da provedem u 60-tim godinama prošlog veka, koji su mi interesantne u kulturološkom smislu. Takođe, žao mi je što nisam prisustvovala stvaranju FNRJ i što nisam živela u socijalističkoj Jugoslaviji. Verovatno bih bila ponosna na sebe da sam 5. Oktobra 2000. godine bila na ulicama Beograda…
  5. Šta je, po tvom mišljenju, ono što nas ne uče u školi, a zaista je potrebno?
    -Ono što je samo jedan od problema koji postoji u našem obrazovnom sistemu, a za koji ja smatram da je veoma važan jeste činjenica da se od nas traži da prikažemo memorisano znanje, umesto da nas uče kritičkom razmišljanju i povezivanju gradiva iz različitih predmeta. U svakom slučaju, obrazovnom sistemu potrebna je sistemska reforma.
  6. Da možeš da vratiš vreme unazad, da li bi nešto promenio/la i šta?
    -Moraću da citiram svoju mamu kako bih odgovorila na ovo pitanje, a to ovako glasi: “Nema ništa od posmatranja prošlosti, šta je bilo dobro, šta je bilo loše, nije ni važno, prošlo je, a sad treba razmišljati i boriti se za svaki sledeći dan koji predstoji“.
  7. Gde vidiš sebe za deset godina?
    -Veoma često sebi postavljam ovo pitanje, i zato postoji nekoliko verzija odgovora na ovo pitanje. U svakom slučaju, ono što je zajedničko za sve te odgovore jeste činjenica da sebe vidim za deset kao srećnu, ali i hrabru i doslednu osobu koja ima potpuno ispunjen pasoš pečatima sa raznih putovanja po celom svetu.
  8. Koju supermoć bi voleo/la da poseduješ?
    -Volela bih da mogu da letim, tada valjda ne bih kasnila na druženje sa prijateljima, a mogla bih češće i jeftinije da putujem.
  9. Da li postoji osoba koja te posebno inspiriše?
    -Svakodnevno me insprišu svi hrabri ljudi koji se bore za opšti progres, slobobodu, nauku, kulturu…
  10. Kada bi mogao/la sutra da se probudiš kao neko drugi, ko bi to bio i zašto?
    Nikada o tome nisam razmišljala, jer se nekako najbolje osećam u svojoj koži, zato što volim svoj život onakav kakav je-dinamičan, brz, prepun smeha, knjiga, dobrih prijatelja, muzike, naravno ponekad je i stresan, ipak sve to čini život zanimljivim.