Katarina Antanasković je jedna od najuspešnijih mladih atletičarki u Srbiji. Pored toga što je neverovatno uspešna sportistkinja, takođe je veoma dobra učenica u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“. Ako želiš da zaviriš u uspeh ove mlade devojke u nastavku imaš priliku da pročitaš intervju koji smo obavili sa njom.

1. Šta Vas je motivisalo da počnete da se bavite atletikom?

Kada sam počela da se bavim atletikom bila sam jako mala i mama me je odvela na prvi trening. Čim sam kročila na atletsku stazu prvi put znala sam da će ona biti sastavni deo mog zivota. Zahvaljujući roditeljima koji su mi stalno pružali podršku, motivacija nikada nije nedostajala.

2. Koliko truda ste morali uložiti u treninge i koliko često ih imate?

Što se više truda uloži u trening bolji je osećaj posle njega. Nijedan sport nije lak i zahteva maksimalnu posvećenost i davanje sebe, takođe i jako puno odricanja. Treninge imam svakoga dana.

3. Kakav je osećaj stajati iza linije čekajući da trka počne?

Osećaj se teško može pretočiti u reči. Ogroman nalet adrenalina, pozitivne treme i neizvesnosti je ono što svaki sportista oseti pred trku. Iako sam do sada bila na bezbroj takmičenja, osećaj pred trku je uvek drugačiji jer svaka trka donosi novo iskustvo.

4. Kako ste se osećali kada ste postigli svoje ciljeve i postali jedna od najboljih mladih atletičarki u Srbiji?

Iako sam postigla mnoge ciljeve koje sam zacrtala sebi, želja mi je da još više spustim svoje vreme na 100m. Jako sam ponosna na sebe i smatram da svaki sportista treba da bude ponosan na sebe jer trud koji se uloži u treniranje se na kraju svakako isplati. Velika je čast takmičiti se sa sportistima koji su zasigurno budući šampioni.

5. Koji su Vaši planovi za budućnost?

Planiram da nastavim da se bavim atletikom i na fakultetu i uporedo sa učenjem i treniram. Znam da to neće biti nimalo lako, ali spremna sam na taj izazov jer će me on, nadam se, odvesti do mog trenutno najvećeg cilja – Olimpijskih Igara.