Šta je VFO?
Višegodišnji finansijski okvir (VFO) predstavlja regulativu Evropske unije (utemeljenu Ugovorom iz Lisabona) koja definiše kako se EU budžet raspoređuje – po oblastima, prioritetima i maksimalnim iznosima koji mogu biti dodeljeni za ostvarenje ciljeva Evropske Unije. VFO stupa na snagu tek kada Evropski parlament da svoju saglasnost, nakon čega ga formalno usvaja Savet EU.

Da bi se došlo do te završne faze, ključno je razumeti proces donošenja odluka i ulogu pregovora između institucija EU u određivanju prioriteta i ukupnog iznosa koji EU može da potroši na ključne politike – uključujući obrazovanje, mobilnost, mlade i obuke. Novi VFO će obuhvatiti period od 2028. do 2034. godine, a pregovori o njegovoj strukturi i prioritetima započinju tokom leta 2025.

Zašto je VFO važan za program Erasmus+?

Erasmus+ je vodeći program EU za podršku mobilnosti u obrazovanju, saradnji u obrazovanju i obukama, učešću mladih i sportu. Sve odluke koje se donesu u okviru VFO-a direktno utiču na budući domet i dostupnost programa za milione učenika, studenata, omladinskih organizacija i obrazovnih ustanova u Evropi i šire.

Iako VFO ne finansira direktno pojedinačne projekte ili programe poput Erasmus+, on postavlja okvir finansijskih mogućnosti – određujući koliko EU može da investira u svoje prioritete. Drugim rečima, bez ovog „finansijskog kostura“, EU ne bi mogla da sprovodi niti podržava većinu svojih aktivnosti.

Erasmus+ u aktuelnom VFO-u (2021–2027):

• a) VFO postavlja gornje limite budžeta (tzv. „veliki lonac“):
  Zamislite budžet EU kao ormar sa fiokama. Svaka fioka je jedno šire područje politike („glava“ budžeta). Erasmus+ se finansira iz Glave 2: „Kohezija, otpornost i vrednosti“, koja uključuje ulaganja u obrazovanje, zdravstvo, mlade i regionalni razvoj.
• b) Svaki program ima poseban zakon („kutija unutar fioke“):
  Erasmus+ funkcioniše na osnovu posebne regulative koja određuje njegove ciljeve, pravila i budžet. Za period 2021–2027. predviđeno je oko 26,2 milijarde evra.
• c) Godišnji budžet određuje koliko novca se troši svake godine („vadi se novac iz kutije“):
  Ceo iznos nije dostupan odmah – svake godine EU institucije usaglašavaju godišnji budžet, u okviru limita koje je postavio VFO. Na primer, 2023. godine je izdvojeno oko 3,3 milijarde evra.

Šta bi moglo da se dogodi sa Erasmus+ programom u narednom VFO-u?

Zabrinjavajući predlog Evropske komisije

U junu 2025. godine, akteri iz civilnog sektora upozoreni su na nacrt predloga Komisije koji bi mogao značajno da promeni strukturu Erasmus+ programa:

• Program bi bio sveden isključivo na Ključnu Akciju 1 (KA1) – individualnu mobilnost.
• Ključne akcije 2 i 3 (KA2 – saradnja i KA3 – razvoj politika) bile bi prebačene u novo poglavlje „veština“ pod okriljem Fonda za konkurentnost, čime bi se njihovo upravljanje centralizovalo u Briselu, bez uloge nacionalnih agencija.
• Ovakve promene bi učinile program manje dostupnim, naročito za škole, omladinske organizacije, pružaoce stručnog obrazovanja i male lokalne NVO.
• Finansiranje bi zavisilo od godišnjih pregovora, što bi unelo nesigurnost i otežalo dugoročno planiranje i stabilnost.

Kako civilni sektor reaguje?

Kako pregovori o VFO-u za period 2028–2034 počinju 2025. godine, brojne organizacije civilnog društva ujedinile su se kako bi osigurale da glas građana i zajednica bude prisutan u procesu. S obzirom na porast napada na nevladin sektor širom Evrope, ovakve inicijative su ključne za očuvanje demokratskih vrednosti.

Kroz Erasmus+ koaliciju – koja okuplja 81 organizaciju na nivou EU i preko 6.200 mreža širom Evrope – poruka je jasna: odbrana programa Erasmus+ je prioritet.

Zašto moramo zaštititi Erasmus+?

✅ Demokratska otpornost:
Program gradi aktivno građanstvo, interkulturalno razumevanje i solidarnost – ključne vrednosti za stabilnost i jedinstvo Evrope.

✅ Inovacije i konkurentnost:
Podržava razvoj STEM i transverzalnih veština, uz podsticanje celovite i doživotne edukacije.

✅ Saradnja među politikama:
Erasmus+ je povezan sa drugim EU fondovima kao što su ESF+, Evropski korpus solidarnosti (ESC) i inicijative za razvoj obrazovanja.

✅ Podrška širokom ekosistemu organizacija:
Od nacionalnih agencija, preko škola do omladinskih grupa – svi koriste program za sprovođenje značajnih projekata. Izmeštanje KA2 i KA3 bi ugrozilo taj ekosistem.

Šta tražimo – Zahtevi Erasmus+ koalicije:

✔️ Očuvanje integriteta Erasmus+ programa – mobilnost, saradnja i razvoj politika moraju ostati objedinjeni u jednom programu.
✔️ Povećanje budžeta pet puta – kako bi svi zainteresovani imali pristup.
✔️ Jednake šanse za sve mlade i obrazovne aktere, posebno one sa manje mogućnosti.
✔️ Strukturalna podrška omladinskim organizacijama, a ne samo kroz projekte.
✔️ Smanjenje administrativnih opterećenja bez razbijanja programa.
✔️ Širenje Erasmus+ programa van granica EU – za sve globalne partnere.

Preuzeto sa: https://obessu.org/resources/news/post-2027-multiannual-financial-framework-mff-whats-at-stake/